ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra u urednom i čistom stanju.

Autor - osoba Tomić, Zoran Sv.
Naslov Kamal Ataturk : tvorac nove Turske / Zoran Sv. Tomić ; sa uvodom Suphi Tanriera
Ostali naslovi Kemal Ataturk
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1939
Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b. i.], 1939 (Beograd : Planeta)
Fizički opis CV, 287 str., [27] str. s tablama : ilustr. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Tanrier Suphi, H. (autor dodatnog teksta)
(Karton)
Napomene
- Predgovor: str. V-X
- Uvod: str. XI-CV
- Pogovor: str. 279-284
- Napomene i bibliografske reference uz tekst
- Bibliografija: str. 285-287.
Predmetne odrednice
- Kemal, Mustafa, 1881-1938 -- Biografija
- Turska -- Istorija -- 20v

Mustafa Kemal Ataturk bio je turski feldmaršal, revolucionarni državnik, književnik i osnivač moderne Republike Turske. Od 1923. do svoje smrti 1938. bio je predsednik Turske. Ideološki sekularista i nacionalista, njegove politike i teorije su postale poznate kao kemalizam. Sprovodio je politiku pozapadnjivanja, potiskujući religiju, uvodeći zapadnu modu, emancipujući žene, namećući prezimena, reformišući pravni sistem i zamenjujući arapsko pismo latiničnim. Jedan je od najznačajnijih državnika dvadesetog veka.
Rođen je u Solunu, u Grčkoj koja je bila pod kontrolom Turaka, i sa očeve strane posvećen vojnoj službi, bio je jedan od najboljih diplomaca u vojnoj akademiji. Kao mladi oficir kritikovao je vladu Osmanskog carstva i ušao je u Turski nacionalni komitet jedinstva i napretka. Ipak, tokom Prvog svetskog rata ratovao je za vladu, pobedivši Saveznike na Galipolju. Kad je konačna saveznička pobeda dovela britanske, francuske i italijanske trupe u Anatoliju, bio je zadužen da tamo povrati red, te je iskoristio priliku da podstakne narod protiv savezničkih napadača. Nakon poraza i naknadnog raspuštanja carstva, on je predvodio Turski nacionalni pokret, koji se odupirao podeli turske teritorije među pobedničkim snagama saveznika. Grčka i Jermenija koje su turskim porazom dobile nove teritorije, suprotstavile su se turskim nacionalistima, ali on je uspostavio privremenu vladu u današnjoj prestonici Turske Ankari, i savladao sav otpor u ratu koji se kasnije nazvan Turski rat za nezavisnost. On je zatim ukinuo oronulo Osmansko carstvo i proglasio je 1923. uspostavljenje Turske Republike na njegovom mestu.
Kao predsednik novoformirane Turske Republike, Ataturk je inicirao rigorozni program političkih, ekonomskih i kulturnih reformi sa ultimatnim ciljem izgradnje moderne, progresivne, i svetovne nacionalne države. On je učinio osnovno obrazovanje slobodnim i mandatornim, i otvorio hiljade novih škola širom zemlje. On je isto tako uveo latinično zasnovan turski alfabet, zamenjujući stari Otomanski turski alfabet. Turske žene su dobile ravnopravna građanska i politička prava tokom Ataturkovog predsedništva, ranije od mnogih zapadnih zemalja. Specifično, ženama je dato pravo da glasaju na lokalnim izborima Zakonom br. 1580 dana 3. aprila 1930, a nekoliko godina kasnije, 1934, puno univerzalno pravo glasa.
Njegova vlada je sprovodila politiku turkifikacije pokušavajući da stvori homogenu i jedinstvenu naciju. Pod Ataturkom, vršen je pritisak na neturske manjine da govore turski u javnosti, neturski toponimi i prezimena pripadnika manjina su menjani u turske oblike.
Turski parlament mu je dodelio prezime Ataturk („otac Turaka“) 1934, kao znak priznanja za ulogu koju je igrao u izgradnji moderne turske Republike. Tokom 1937, pojavili su se prvi znaci pogoršavanja Ataturkovog zdravlja. Početkom 1938, dok je bio na putu za Jalovu, ozbiljno se razboleo i otišao je u Istanbul radi lečenja. Dijagnozirana mu je ciroza jetre. Umro je 10. novembra 1938. u palati Dolmabahče, u Istanbulu, gde je i proveo poslednje dane života. Nasledio ga je kao predsednika njegov dugogodišnji premijer Mustafa Ismet Ineni, i odata mu je počast državnim pogrebom. Godine 1953. je izgrađen i otvoren njegov mauzolej, koja je okružen parkom zvanim Park mira u čast njegovog poznatog izraza „Mir u kući, Mir u svetu”.
Godine 1981, za stogodišnjicu Ataturkovog rođenja, njegovo sećanje su počastvovali UN i Unesko, koji su je proglasili Godinom Ataturka u svetu i usvojili Rezoluciju o Ataturkovoj stogodišnjici, opisujući ga kao „vođu prve borbe protiv kolonijalizma i imperijalizma” i kao „izuzetnog promotera osećaja razumevanja između naroda i trajnog mira među narodima sveta i da je celog života radio na razvoju harmonije i saradnje između naroda bez pravljenja razlika”.

MG P34 (N)