ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Anton Pavlovič Čehov SABRANA DELA KOMPLET 1-14 ANTIKVARNE

OVAKAV KOMPLET RETKO MOŽE DA SE NAĐE U PRODAJI, IZUZETNO DOBRO OČUVANE KNJIGE NA KOJE VREME SKORO DA NIJE OSTAVILO TRAGA

EKSKLUZIVNO, RETKO U PONUDI

Narodna prosveta Beograd, 1939. godine, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, lux izdanje i oprema.
Ćirilica.
Knjige su odlično očuvane, prevodi izvanredni.
Na svakom predlistu diskretan potpis koji datira iz 1944. godine.

Urednik izdanja M. M. Pešić.

Prevodioci: Mitar Maksimović, Kosara Cvetković, Dragoslav Ilić, M. M. Pešić, Sergije Slastikov, Jovan Maksimović, Desanka Maksimović, Milan Petrović-Šibica, Mihailo Podoljski, dr Dragomir Marić, Ljudmila Mihailović, Slavka Dimić-Piškin, Zorka M. Velimirović.

01. PRIPOVETKE
02. PRIPOVETKE
03. PRIPOVETKE
04. PRIPOVETKE
05. PRIPOVETKE
06. PRIPOVETKE
07. PRIPOVETKE
08. PRIPOVETKE
09. PRIPOVETKE
10. PRIPOVETKE
11. PRIPOVETKE
12. PRIPOVETKE
13. MEDVED I DRUGE DRAME
14. UJKA VANJA I DRUGE DRAME

Knjige su izvanredno očuvane, ali se mora imati u vidu činjenica da je njihova starost 90 godina i da ponegde možda ima poneka tačkica, flekica, mada je papir izuzetno kvalitetan, bibliofilski.
Font je krupan, margine šire, udobno je za čitanje.

Anton Pavlovič Čehov (1860 - 1904), ruski književnik i najznačajniji dramski pisac.
Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine, a u književnosti se pojavio sa kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj.
Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka.
Čehov se, uz Mopasana, smatra najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište.
Pisao je drame i priče o običnim ljudima i njihovim običnim sudbinama, ali na poseban način, tako da se i danas sa velikim zanimanjem i zadovoljstvom čitaju u čitavom svetu.
Njegovi pozorišni komadi su često na repertoarima pozorišta širom sveta, a Srbija u tome nije izuzetak.
Jedan je od najizvođenijih i najekranizovanijih autora na svetu, zajedno sa Šekspirom.
A danas, u doba digitalizacije, na internetu je jedan od najcitiranijih aforističara, mada mu se pojedini citati pogrešno pripisuju - ali to nije do Čehova, do ljudi je.
Čehov je poznat je po specifičnom, oporom smislu za humor i važi za majstora kratke priče, sažete, što bi se današnjim jezikom reklo: zipovane priče.
Za 44 godine života, od kojih je polovinu bolovao od tuberkuloze koja ga je i odvela u smrt, Čehov nije samo napisao čuvena dela, već je uspeo da uradi mnogo dobrih dela, između ostalog:
– Sagradio je četiri seoske škole, zvonik, vatrogasnu postaju za seljake
– Osnovao je u Taganrogu javnu biblioteku i poklonio joj preko 2000 svojih knjiga, tokom narednih 14 godina neprestano je dopunjavao
– Požurivao je izgradnju prvog moskovskog javnog doma (s bibliotekom, čitaonicom, salom i pozorištem), brinuo da Moskva dobije kliniku za kožne bolesti, uz pomoć slikara Ilje Rjepina osnovao je Muzej slikarstva i lepih umetnosti u Taganrogu, pokrenuo je izgradnju prve stanice za biološka istraživanja na Krimu
– Dok je živeo u Melihovu, svake godine je kao lekar primao više od hiljadu bolesnih seljaka besplatno i snabdevao svakog od njih lekovima.
– U vreme kolere, u svojstvu sreskog lekara, sam, bez pomoćnika, opsluživao je 25 sela
– Izveo je herojsko putovanje na ostrvo Sahalin, sam je uradio popis celog naselja na ostrvu, napisao knjigu „Ostrvo Sahalin“ dokazavši brojevima i činjenicama da je prinudni rad u carstvu „bezvredno pražnjenje imućnih i sitih nad obespravljenom ljudskom ličnošću.“
To je bio Čehov.
Izuzetna figura ne samo u književnosti, nego i istoriji, a pre svega - u ljudskosti.

# ROZ