Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Demosten (grč. Δημοσθένης, 384–322. god. st. e.) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikuju se visokom književno-umetničkom vrednošću i istovremeno pružaju temeljit uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka stare ere.

Mladost
Demosten se rodio 384. godine st. e. u atičkom selu Peaniji. Otac mu je bio trgovac i vlasnik radionice oružja (μαχαιροποιός). U sedmoj godini izgubio je oca (376. god.) i tako ostao sam s majkom i šestogodišnjom sestrom. Brigu za njih i za znatnu imovinu od 14 talenata poverio je otac trojici staralaca. Umesto da taj imetak povećaju, nesavesni staraoci upropastili su Demostenu gotovo čitavo nasledstvo. Demosten se morao braniti da spasi ono malo što mu je ostalo od nasledstva i bio je prisiljen da sudskim putem od staralaca traži da vrate sve što su mu oteli. Naravno, za to je bilo neophodno da dobro savlada veštinu govorništva, koja je bila potrebna svakome ko je želeo da se posveti sudskom i političkim aktivnostima.

Prema neki antički izvori pominju Isokrata kao Demostenovog učitelja govorništva, to je malo verovatno, te se u taj podatak sumnjalo još u antici. Naime, Isokratova škola bila je sigurno preskupa za Demostenovo finansijsko stanje, s obzirom da je od zaveštanog mu imetka ostalo svega 17 mina. Osim toga, Isokratovi politički stavovi skoro su u potpunosti suprotni kasnijim Demostenovim: Isokrat je smatrao da Grci po svaku cenu treba da se ujedine protiv Persijanaca, i Filipa II video je kao tu ujediniteljsku snagu. Takođe, u samom govorništvu ne možemo govoriti o neposrednom uticaju Isokrata na Demostena. Mnogo je verovatniji drugi podatak – da je Demosten za učitelja uzeo Iseja, takođe poznatog govornika i logografa toga doba. On je predavao i građansko i nasledno pravo, a Demosten je morao misliti na povraćaj sredstava koja su njegovi tutori potrošili. Takođe, Isejeva škola nije bila tako skupa kao Isokratova. Na kraju, dok se Isokrat prevashodno bavio teorijom besedništva, Isej je bio orator-praktičar.

Govori o staralaštvu
Pošto je postao punoletan, Demosten je 364. god. optužio svoje staraoce i dobio parnicu. To mu, međutim, nije bilo od naročite koristi, s obzirom na to da su oni znali na svakakve načine prolongirati povraćaj sredstava, te je Demosten posle pet godina konačno odustao od cele parnice. Tokom celog ovog sudskog postupka održao je pet govora, koji su sačuvani pod zajedničkim nazivom govori o staralaštvu (λόγοι ἐπιτροπικοί). To su: dva govora Protiv Afoba o stvaralaštvu (Κατ` Ἀφόβου ἐπιτροπῆς α` β`, tužba i replika, tj. odgovor na odbranu tuženoga), Afobu za Fana o lažnom svedočanstvu (Πρὸς Ἄφοβον ὑπὲρ Φάνου ψευδομαρτυριῶν) i dva govora Onetoru o smetanju poseda (Πρὸς Ὀνήτορα ἐξούλης α` β`, tužba i replika).

Logografija

Demosten vežba govorništvo, Jean Lecomte du Nouÿ (1842–1923). Demosten je imao običaj da uči u jednom malom podrumu koji je sam napravio. Takođe je vežbao govorenje dok je u ustima držao kamenčiće, te je recitovao stihove dok bi trčao. Da bi osnažio svoj glas, vežbao je govorenje stojeći na obali pored morskih šumova koje su proizvodili talasi.
Da bi sebi obezbedio sredstva za pristojan život, Demosten je postao logograf, tj. pisao je za novac govore za druge – i za tužioce i za tužene. Od njegove logografske prakse sačuvalo se oko trideset govora pod naslovom sudski govori u privatnim parnicama (λόγοι δικανικοὶ ἰδιωτικοί), među kojima je najznačajniji govor Za Formiona (Παραγραφὴ ὑπὲρ Φορμίωνος) protiv Apolodora, s kojim su u vezi dva govora Protiv Stefana o lažnom svedočanstvu (Κατὰ Στεφάνου ψευδομαρτυριῶν, tužba i replika).

Iako je logografskim radom popravio svoje finansijsko stanje, Demosten se nije zadovoljio ovim zanimanjem. On je hteo, kao i njegov uzor Perikle, da izađe pred narod i bavi se političkim poslovima. Istupanje u parnici protiv njegovih staralaca Demostenu je, svakako, pribavilo dragoceno iskustvo, i pružilo mu priliku da se uveri kako je teško izbeći da se postane samo osrednji govornik, pogotovo što atinskom puku nije bilo dovoljno da čuje lep govor, već je on morao biti i lepo izgovoren. Kada je držao svoj prvi govor publika ga je, navodno, često prekidala i rugala se neiskusnom novajliji: slušaoci su smatrali da je govor zamršen, a navedeni dokazi veštački, neprirodni i preopširni; osim toga, govornik je imao slab glas, kratak dah i nejasan izgovor.



Političke parnice
Privatne političke parnice bile su prvi korak koji je Demostena približio položaju uticajnog državnika. Pre nego što se u skupštini pred suverenim demosom, pojavljivao se on u sudnici i u Veću u političkim parnicama. Prvi takav govor bio je O trijerarhijskom vencu (Περὶ τοῦ στεφάνου τῆς τριηραρχίας), održan 359. godine u prilog nekom čoveku koji je od Veća tražio da bude ovenčan trijerarhijskim vencem.

Svoj politički rad Demosten je započeo 355. godine tužbama protiv nezakonitih predloga (γραφαὶ παρανόμων). Te godine napisao je za Diodora govor Protiv Androtiona o nezakonitom predlogu (Κατ` Ἀνδροτίωνος παρανόμων): Androtion je predložio da se Veću kad je odstupilo dekretuje venac, a Demosten dokazuje da Veće nije ni zaslužilo venac, jer nije sagradilo propisani broj brodova.

Godine 353. napisao je za istog Diodora govor Protiv Timokrata (Κατὰ Τιμοκράτους παρανόμων): Timokrat, nagovoren od svog prijatelja – već pomenutog Androtiona – predložio je da se dužnicima odloži plaćanje duga. Demosten ovaj predlog naziva νόμος ἐπ` ἀνδρί (= zakon za jednog čoveka), odnosno on dokazuje da je čitav zakon predložen da bi se Androtion oslobodio svog duga.

Godine 356. održao je Demosten govor O ateliji Leptinu. Leptin je predložio zakon po kojem bi se ukinula ἀτέλεια, tj. oslobađanje od poreza, za svakoga osim za potomke tiranoubica – Harmodija i Aristogitona. Ova mera bila je usmerena na poboljšanje državnih finansija, do čega je i Demostenu svakako bilo stalo. No, on je ustao u odbranu privilegija zaslužnih ljudi, smatrajući da se oni moraju nagrađivati, kako bi i drugi građani bili podsticani da čine državi dobra dela.

Na ove govore naslanja se govor Protiv Midije o šamaru (Κατὰ Μειδίου περὶ τοῦ κονδύλου), kojim je Demosten 347. godine hteo da pozove na sud Mediju, koji ga je ranije uvredio udarivši mu šamar pred gledaocima. Do parnice nije ni došlo, pa ni govor nije održan, jer su se Demosten nagodio s Midijom tako da mu je ovaj platio 30 mina.

Prvi spoljnopolitički govori
Demosten je prvi put nastupio kao državnički govornik 354. godine, kada je predlagao reformu u opremanju brodova, i to govorom O simorijama (Περὶ συμμοριῶν – συμμοριαί: dvadeset razreda na koje se u Atini delilo 1.200 bogataša za opremanje brodova, trijerarhija – τριηραρχία). U ovom govoru on odvraća svoje sugrađane od nepromišljenog i naglog poduhvata kakav bi bio rat protiv persijskog kralja Artakserksa III od koga uopšte ne treba strahovati: Atina i cela Grčka imaju drugog neprijatelja, a to je Filip.

Svoj već razvijeni politički stav Demosten pokazuje i u govoru Za Megalopoljane, koji je govorio 353. godine, kada su se Spartanci spremali da zauzmu Megalopolj u Arkadiji, a Megalopoljani su zatražili pomoć od Atine, s obzirom da je njihova metropola, Teba, bila zauzeta ratovanjem sa Fokiđanima. Istovremeno, i Spartanci su poslali svoje poslanike u Atinu. Demosten ističe da stari savezi ne mogu, i ne treba da traju večno, već da se oni mogu raskidati i sklapati novi, u skladu sa realnim interesima i stanjem države. Stoga Demosten u skupštini savetuje da se pošalje pomoć Megalopoljanima, jer su slabiji, a to je i u interesu Atine, ali u tome nije uspeo.

U govoru Za slobodu Rođana, održanom 351. godine, Demosten ustaje u zaštitu rodoskih demokrata, koje su uz pomoć karijskog gospodara Mauzola proterali oligarsi. Mada su Rođani protiv Atine ranije bili pokrenuli tzv. saveznički rat, Demosten smatra da su se sada urazumili i drugačije će postupati. U zaštiti Rođana Demosten zapravo vidi šansu da Atina povrati najvažnija ostrva i obnovi pomorski savez, a osim toga, Rođane i Atinjane vezuje upravo njihov demokratski državni poredak. Zbog toga, on Atinjane poziva da budu `zajednički zaštitnici slobode svih` (κοινοὶ προστάται τῆς πάντων ἐλευθερίας). Međutim, njegov predlog nije prihvaćen....