ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Pravo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Objašnjenje kaznitelnog zakonika za Knjažestvo Srbiju - Djorđe D. Cenić

Tvrdi originalni povez pohaban po ivicama, 974 strane, format 21 cm, na desetak listova olovkom u boji podvučena po rečenica, pečati Srpske kraljevske Velike škole i pečati privatne biblioteke. Državna štamparija Beograd 1866.

- Poklon - Separat sa pečatom Djordjeta Cenića, Zur Strafgesetzgebung des Konigreichs Serbien. Von professor Dr. S. Mayer in Wien. Berlin 1887.

O krivičnom zakonodavstvu Kraljevine Srbije. Od profesora dr. S. Majera u Beču. Berlin (1887)

Đorđe Đ. Cenić (Beograd, 25. januar/6. februar 1825 — Beč, 24. septembar/7. oktobar 1903) bio je srpski pravnik, političar, profesor Pravnog fakulteta na Velikoj školi, predsednik Državnog saveta, predsednik Ministarskog saveta Kneževine Srbije i više puta ministar pravde.

Kao ministar Cenić je ulagao napore da uredi kaznene zavode u Srbiji i da izdržavanje kazne prilagodi savremenim engleskim svatanjima. Podigao je kazneni zavod u Požarevcu. Njegovom zaslugom ukinuta je u Srbiji 1873. telesna kazna (batinanje). Bio je glavni nosilac krivično-pravne misli u Srbiji devetnaestog veka.


Od njegovih pisanih dela najvažnije je Objašnjenje kaznitelnog zakona za Knjaževstvo Srbiju iz 1866. Smatra se da je ovim delom udaren temelj srpskoj teoriji krivičnog prava i ono je dugo služilo kao osnova za praksu krivičnog pravosuđa u Srbiji.

-Univerzitet u Beogradu

Osnovan je 1808. godine kao Velika škola od strane Dositeja Obradovića, ključne ličnosti u doba prosvetiteljstva. Bila je najviša obrazovna ustanova u Srbiji između 1808. i 1905. godine, prvobitno kao Velika škola (1808—1813), potom Beogradski Licej (1838—1863) i zatim ponovo Velika škola (1863—1905). U početku se nalazio u Konaku kneginje Ljubice, nakon čega se preselio u Kapetan-Mišino zdanje, gde se danas nalazi sedište.

Druga Velika škola nastala je kao naslednica Liceja i bila je kombinacija klasične gimnazije i fakulteta, a kao takva se razvila u Univerzitet u Beogradu. Predstavljao je središte naučnog, obrazovnog i kulturnog života i centar otpora svakom totalitarizmu. Kontrolu nad ovom ustanovom imao je ministar prosvete i njome su upravljali rektor (izabrao ga je monarh) i Naučni savet.

Velika škola krajem 19. veka

U početku je sastojao od tri fakulteta: Filozofskog, Pravnog i Tehničkog. Velika škola je 27. februara 1905. formalno postala Univerzitet u Beogradu kada je donet Zakon o Univerzitetu. Ovim Zakonom su, pored tri postojeća fakulteta, uvedeni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni.