ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Drugo izdanje, popravljeno i popunjeno

Autor: Stanoje Stanojević
Godina izdanja: 1910
Povez: tvrd (naknadno koričena)
Broj strana: 385
20 karata u tekstu + dijagram razvitka površine srpskih država u dodatku
Karakteristični tragovi starosti prisutni u maloj meri.
Bočna ivica Dijagrama malo naborana i iskrzana (slika 5).
Uz sve prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana.

S A D R Ž A J:

1. Balkansko Poluostrvo pre dolaska Slovena
2. Kolonizacija Slovena na Balkanskom Poluostrvu
3. Prve srpske države
4. Zeta kao politički centar srpskoga naroda
5. Borba Zete i Raške o prevlast
6. Snaženje srpskih država
7. Prevlast srpskoga naroda na Balkanskom Poluostrvu
8. Borba srpskoga naroda s Turcima
9. Srpski narod pod Turcima
10. Borba srpskoga naroda protiv Turaka i protiv Austrije
11. Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda
12. Kulturno jedinstvo srpskoga naroda
- Dodatak bibliografiji
- Pogovor prvom izdanju
- Pogovor drugom izdanju

Stanoje Stanojević (1874—1937) bio je srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Stanojević se dotiče svih oblasti srpske istorije. Svojim delom nije se poveo uticajem političkog trenutka vremena kada je nastala, početak XX veka, i time izbegao zamku da izgubi vezu sa opštim stanjem prošlosti srpskog naroda razasutog u dve nacionalne države i dva višenacionalna carstva.

(K-156)