ISBN: Db
Jezik: Engleski
Tematika: Istorija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Orao i koreni Luja Adamića, autora Povratak domorodaca i Iz mnogih zemalja, Adamićev poslednji briljantni izveštaj o Titu i Jugoslaviji, Doubledai & Compani, 1952, navedeno prvo izdanje. To je crno platno preko dasaka sa srebrnim slovima na kičmi. Zaštitni omotač je smešten u arhivsku, providnu, milar jaknu radi dalje zaštite i očuvanja. Evo izveštaja iz prve ruke o Jugoslaviji, kombinovanog sa detaljnim biografskim prikazom Maršala Tita, lidera zemlje koja sada zauzima ključnu poziciju u stalnoj i rastućoj svetskoj krizi.


Luj Adamič (sloven. Alojz Adamič, engl. Louis Adamic; IPA: /ˈɑːdəmɪk/;[1];[2] Praproče pri Grosupljem, 21. mart 1898 — Milford, 4. septembar 1951) bio je američki književnik slovenačkog porekla.[3]

Biografija
Rođen je 21. marta 1898. godine u Praproču pri Grosuplju. Gimnaziju je pohađao u Ljubljani do 1913. godine, kada je isključen zbog učestvovanja u tajnom protivaustrijskom pokretu. Posle toga je otišao u SAD. Bio je dopisnik „Glasa naroda“ od 1915. do 1917. godine. Posle toga je kao dobrovoljac Američke vojske učestvovao u Prvom svetskom ratu u Francuskoj. Od 1920. do 1930. goidne, uglavnom je živeo u Kaliforniji, a 1930. se preselio u Milford, Nju Džerzi.[3]

Godine 1932. vratio se u Jugoslaviju, gde se povezao sa slovenačkim intelektualcima, poput Otona Župančiča, Josipa Vidmara, Edvarda Kardelja, Borisa Kidriča i ostalih. Protestovao je protiv režima Šestojanuarske diktature. Naredne godine se vratio u SAD i napisao delo „The Natives Return“ (1934).

Tokom Drugog svetskog rata podupirao je NOPJ i objavljivao dva sopstvena biltena, „War and Postwar“ i „Trends & Tides“. Adamič je bio na vodećim položajima u organizacijama „Writers` War Board“, „World Peace Ways“ i „American Committee for Free Yugoslavia“. Bio je osnivač i prvi predsednik Udruženog odbora američkih Jugoslovena. Nakon kapitualcije Italije 1943, uputio je predsedniku Frenklinu Ruzveltu zahtev za ustupanje Jugoslaviji Slovenačkog primorja, Istre, Rijeke i Zadra. Godine 1944, u više je navrata uspostavio kontakte sa predstavnicima NOP-a u Londonu i sa Josipom Brozom Titom u Bariju.

Godine 1949. duže je vreme boravio u Jugoslaviji. Posle rata uglavnom se borio za demokratska prava u SAD i zalagao za FNRJ. Još pre rata, Adamič je u SAD bio uvršten u spisak komunista, iako je bio samo osvešteni književnik i publicista. Makartijeva administracija osujetila je objavljivanje njegovog dela „The Eagle and the Roots“ 1950. godine. Delo mu je objavljeno tek 1952, ali izuzetno osakaćeno.[3]

Nakon dva pokušaja atentata i pretnji, 4. septembra 1951, Adamiča su pronašli mrtvog u njegovom spaljenom domu u Milfordu. Rezultat istrage vlasti nikad nisu objavile. Budući da je tada u Jugoslaviji trajao sukob između Tita i Staljina, američki mediji su pretpostavili da su ga ubili pripadnici NKVD-a, ali to nikad nije dokazano.

Nakon smrti, američki Slovenci otkupili su njegovu književnu ostavštinu, a u rodnoj kući u Sloveniji otvoren je spomen-muzej. Po njemu je nazvana Ulica Luja Adamiča.

Literarno stvaralaštvo
Glavne teme njegovih dela bile su iseljeništvo, te socijalni i politički problemi u SAD. U američki književnost ušao je novelom „Bobrunks“ (1928).[3] Izuzetnu pažnju pobudio je knjigom „Dinamit“ (1931) u kojoj je realistički prikazao socijalno izrabljivanje američkog radnika. Neke od knjiga u kojima se bavio iseljeništvom su „Grandsons“ (1935), „The Cradle of Life“ (1936) i ostalo. Godine 1932, primio je Gugenhajmovu stipendiju za delo „Laughing in the Jungle“. Njegova novela „Enigma“ ušla je u antologiju najbolje kratke proze posle 1931. godine. Neka njegova dela su prevedena na slovenački jezikslovenački i ostale jezike.