Cena: |
Želi ovaj predmet: | 5 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Milan F. Hristić : SRBIJA I ENGLESKA PRE POLA VEKA , Geca Kon Beograd 1910, str. 322.
мисија Филипа Христића у Лондону 1863 године : по белешкама из његових успомена
Predmetne odrednice Србија -- Енглеска -- Дипломатска историја -- 19. в.
Očuvanost 3 ; ima štambilj otpisa iz biblioteke grada i štambilj biblioteke CK SKJ.
ХРИСТИЋ Милан Ф. – преводилац (Београд, око 1853 – Змијановице, Лавов, Пољска, 16. XI 1910). Потекао је из угледне београдске породице, од оца Филипа, државника и министра. После завршене гимназије у Бгду (1869) школовао се у Паризу (1869-1872), са дужим прекидима због српско-турских ратова (1876/77), на Дипломатској школи (École libre des sciences politiques), коју је завршио тек 1880. Г. 1878-1879. живео је у Цариграду, радећи, поред оца, као писар-приправник у српском Посланству. Тамо се и оженио (1879) грчком лепотицом Артемиз(иј)ом Јоанидес, потоњом љубазницом српског краља Милана, са којом је имао троје деце и од које се развео 1888. Службовао је у Министарству иностраних дела и у Посланству Србије у Петрограду, најпре као писар IV класе (1880), секретар V класе (1881-1882) и IV класе (1883-1886), те начелник III класе (1887). Г. 1888. краљ Милан га је поставио за личног секретара (у рангу III класе), а 1889. је постао изванредни посланик и опуномоћени министар II класе у српском Посланству у Берлину. У периоду 1890-1910, као чиновник на расположењу и пензионисани посланик, уживао је државну пензију. После 1903. напустио је Србију, оженивши се једном пољском грофицом и до краја живота боравио у Пољској. Говорио је француски, немачки, руски, пољски и грчки. Дописима је сарађивао у „Јединству“ (1873), „Виделу“ (1882) и „Отаџбини“ (1882), у којој је објавио обимнију студију Наша дипломатска струка. Посебно је издао брошуру Један листак из дипломатске историје Србије (Бгд 1893) и приредио књигу мемоара свог оца – Србија и Енглеска пре пола века (Бгд 1910).