ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Šta sam video u Sovjetskom Savezu / Hjulit Džonson, dekan od Kenterberija


Beograd 1940. Mek povez, ćirilica, 92 strana.
Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.
D4


Posle knjige g. Fjodora Mahina o privrednom bogatstvu i industrijskom razvoju Sovjetskog Saveza, uredništvo „Savremene knjige” trudilo se da svojim čitaocima upotpuni to svoje prvo izdanje. G. Mahin je opisao privrednu strukturu Sovjetskog Saveza, ali njemu nedostaju živi utisci, nedostaje mu onaj neposredni dodir, koji daje najjaču snagu svakom izlaganju.
Izbor je pao na delo g. Hjulita Džonsona, dina od Kenterberija, visokog anglikanskog sveštenika. Strpljivo iz dana u dan, već dvadeset i pet godina din od Kenterberija, posmatra, proučava Rusiju odnosno Sovjetski Savez. Nema retka napisanog o problemima te zemlje koji nije došao do ruku dina od Kenterberija. On se dao i na marljivo proučavanje prošlosti te zemlje. Pa kada se naoružao svim prethodnim znanjem, on je krenuo u Sovjetski Savez. „Treba svaki putnik u Rusiji da pažljivo motri na jednu stvar. Putovati nepripremljen je nemogućno; odnosno vrlo je opasno. Ko hoće da iskoristi pametno putovanje kroz Rusiju, mora biti dobro obavešten unapred. Proučavanje Rusije u procesu porasta čini putovanje vrlo poučnim, bez toga putovanje može da da vrlo pogrešnu sliku. Uzmimo za primer mladog oduševljenog engleskog građevinarskog inženjera, koji putuje sovjetskim železnicama u zapadnim krajevima. One nisu tako sjajne kao „Leteći Skotlanđanin“, ali su tačne, čiste, hrana dobra. Međutim, ko nije proučavao železnice u predratnoj Rusiji, u Sovjetskom Savezu pre desetinu godina, ko ne zna o najmodernijim lokomotivama s kondenzatorima; o silnim hiljadama novih pruga, o udvostručenju Transsibirske železnice, taj putnik može da bude potpuno na krivom putu.” Din od Kenterbrija veli da je lutao po Sovjetskom Savezu više puta i to potpuno sam. Veli da je svuda zagledao u pet sovjetskih, federativnih republika, po mnogim najvećim gradovima. Gledao je okom obazrivim:
— Video sam i čuo za stvari koje su me zapanjile, ali sam čuo, naučio i video mnogo više stvari koje su me oduševile i osokolile ... Često sam govorio: Ove stvari mi unose nadu i strah... Ali, srećom, ukoliko godine odmiču nada sve više raste, a straha nestaje. Ja ne očekujem da vidim utopiju u Rusiji. Ne očekujem da vidim utopiju u bilo kome drugom mestu na svetu. Utopija je za mene nešto mrtvo, nešto statičko. Ono što Ja vidim jeste da se rađa nova etapa u istoriji ljudskog razvitka!”