Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Privredno bogatstvo i industrijski razvitak
Sovjetske Rusije
Фјодор Јевдокимович Махин је три пута постајао генерал. Једном црвени, једном бели и званично генерал-лајтнант тек у партизанској Титовој армији за заслуге које се и данас држе у тајности.
Fjodor Mahin

Datum rođenja april 1882.
Mesto rođenja Nikolajevsk na Amuru
Rusko carstvo
Datum smrti 2. jun 1945. (63 god.)
Mesto smrti Beograd, SR Srbija
Jugoslavija
Profesija vojno lice
Član KPJ od 1939.
U toku NOB-a član Vrhovnog štaba NOV i POJ
Služba Vojska Kraljevine Srbije
NOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska armija
1915 — 1918.
1941 — 1945.
Čin general-lajtant
Načelnik istorijskog odeljenja
Generalštaba JA.
Odlikovanja
Partizanska spomenica 1941.
Fjodor Jevdokimovič Mahin – Ataman (1882—1945), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-lajtnant Jugoslovenske armije.

Četnici su sve do 1942. godine mislili da je pukovnik Mahin vođa partizana.[1]
Biografija
Rođen je aprila 1882. godine u mestu Nikolajevsk na Amuru u Sibiru. Iz porodice orenburških kozaka. Otac, Jevdokim Vasiljević Mahin, zbog uvrede višeg oficira ražalovan i preseljen u Sibir gde se Fjodor rodio. Posle pomilovanja oca, vratio se u okolinu Orenburga. U Rusiji je završio Vojnu kozačku školu i generalštabnu akademiju.

U Prvom svetskom ratu stupio je sa činom generalštabnog majora ruske carske vojske u Srpsku dobrovoljačku diviziju i s njom se, nakon borbi u Dobrudži, prebacio na Solunski front. Tokom rata unapređen u čin generalštabnog pukovnika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Za vreme građanskog rata u Rusiji bio je član partije esera, i pripadao belima. Posle poraza belih, preko Sibira i Japana odlazi u Francusku. Godine 1923. došao je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je radio kao publicista i pisao je o Sovjetskom Savezu. Kao vojni istoričar i dobar poznavalac ratne veštine na operativnom i strategijskom nivou bio je priznat i popularan u Kraljevini Jugoslaviji.[2]

Bio je simpatizer Komunističke partije Jugoslavije, a 1939. godine je postao i njen član. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 1941. godine. Radio je u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ. U Narodno oslobodilačkoj vojsci, radio je na pisanju izveštaja ko je ko na jugoslovenskom ratištu, analizirao svetska ratišta, propagirao je NOV Jugoslavije. Zaslugama za razvoj i popularizaciju Narodno oslobodilačkog pokreta, dva puta posle rata unapređen u činove general majora i general lajtanta. Po završetku rata bio je prvi načelnik Istorijskog odeljenja Generalštaba Jugoslovenske armije.

Po povratku iz `matuške Rusije` (tada SSSR-a), preminuo je 2. juna 1945. godine u Beogradu.[2]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine.

edicija SAVREMENA KNJIGA
`BELI MEDVED`
Beograd 1940
džepni format
retko u ponudi
na početku nekoliko str. podvučen tekst
MAJ.21/10