ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Biologija, Prirodne nauke
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Lunkevič, Valerijan Viktorovič
Naslov Boje i oblici žive prirode / V. V. Lunkevič ; preveo sa ruskog Marko B. Krstić
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1940
Izdavanje i proizvodnja Beograd : M. P. Milanović, 1940 (Beograd : Sloga)
Fizički opis 103 str., [2] lista s tablama : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Krstić, Marko B.
Zbirka Naučno-popularna biblioteka ; 4
Napomene Podatak o numeraciji u okviru edicije preuzet sa kor. hrpta.
Predmetne odrednice Mimikrija -- Biljke
Mimikrija – Životinje
Stanje: korice i rikna u lošijem stanju, unutra veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata.

SADRŽAJ
Borba u prirodi
Oruđa borbe i samoodbrane
Zaštitne odeće životinja
Varalice i maskirani
Odeće prema sezoni i polu
Noć u podvodnom svetu
Zeleni svet
Biljke – grabljivice
Uzajamna pomoć – oruđe borbe
Mnogo zvanih a malo izabranih
Čovek – tvorac novih oblika i boja žive prirode

Mimikrija je sposobnost pojedinih organizama da stalno, ili povremeno, prilagođavaju svoj izgled sredini kako bi se smanjila ugroženost, opasnost po život i povećale mogućnosti opstanka. Najpoznatiji je kameleon koji menja boju u skladu sa bojama sredine u kojoj se nalazi. U prenosnom smislu, koristi se kao oznaka za ponašanje nekih osoba koje ima sličnu svrhu. Tada govorimo o socijalnoj mimikriji. Jedan njen oblik sreće se u ponašanju pripadnika manjinskih grupa koje su ugrožene, ili u ponašanju pojedinaca sklonih ovom vidu socijalne komunikacije.
Mimikrija u prirodi
Mimikrija bi se mogla nazvati korisnom sličnošću, jer neke vrste živih bića koje su meta predatora izgledom i bojom mogu da nalikuju onim vrstama koje su, recimo, otrovne. Još u viktorijansko doba prirodnjak Henri Bejts je proučavao živi svet amazonske vlažne šume i otkrio je dve različite vrste leptira iz roda Dismorphia sp., od kojih je jedna bila otrovna, a druga nije. Međutim, neotrovna vrsta je koristila mimikriju tako što je imitirala upozoravajuće boje otrovne vrste. Ovaj način mimikrije naziva se Bejtsova mimikrija.
Međutim, mimikriju ne koriste samo vrste koje se skrivaju od svojih predatora, već i sami predatori, ali ne da uplaše plen, već da se uklope u okolinu koja ih okružuje, odnosno da budu što manje uočljivi. Mimikrija je poznata i među biljkama. Pojedine vrste orhideja iz roda Orphys ima donju laticu koja veoma podseća na ženku bumbara. Kada sleti na nju u nastojanju da je oplodi, zapravo će oprašiti biljku. Svako imitirano živo biće i sva okolina koja se imitira naziva se model.
Primeri
Imitiranje mrava
U prirodi ima mnogo primera mimikrije. Cvrčak Tanusia brullaei imitira list, a i mnoge gusenice (larve leptira) imitiraju grančice na kojima inače žive. Slična pojava je i kod slatkovodne hidre. Takozvane lažne koralne zmije koje su neotrovne, prema šarama po telu neodoljivo podsećaju na otrovne vrste. Leptir Thecla togarna ima oslikanu lažnu glavu na svojim krilima. Računajući na smer kretanja, grabljivice ga napadaju „spreda“, ali im on pobegne odletevši na drugu stranu. Slično je i kod leptira paunovca koji na krilima ima šare u obliku velikih očiju.
Mimikrija i aposemija
Mimikrija i aposemija su primeri evolutivne adaptacije. Evolutivna adaptacija je karakteristika koja poboljšava opstanak. Prirodna selekcija je pojava koja prouzrokuje evolutivnu adaptaciju, zbog toga biolozi su definisali adaptaciju kao karakteristiku koja se razvila iz prirodne selekcije. Paralelna i zaštitna mimikrija podsećaju na aposemiju i povezane su sa njom.
Aposemija je biološki fenomen u kome jedna osobina organizma tera predatore, zato što ispušta neki neugodan miris ili neprijatno izgleda, jer sadrži veliki broj pigmenta u koži. Ova osobina je veoma korisna.
Aposematična obojenost čuva jedinku od predatora tako što stvara signale upozorenja, koji se emituju iz raznih kombinacija boja sa površine njihovog tela. Ova pojava ne garantuje sigurno preživljavanje jedinke. Aposemija se javlja u svim oblicima, tako na primer aposemija kod tvora je neugodan miris koji on ispušta iz svog anusa.
Još jedan primer su otrovne žlezde koje se nalaze u telima žaba iz porodice Dendrobatidae. Aposematska obojenost ovih žaba upozorava potencijalnog predatora da su otrovne.
Postoje ose iz familije Mutillidae koje poseduju otrovnu žaoku, iskrivljene antene i specifičnu boju na površini njihovih tela.
Aposemija pauka iz roda Latrodectus je njegov otrov tj. neurotoksin, latrotoksin. On upozorava potencijalne predatore svojom crnom bojom i crvenim akcentom na leđima.
Mimikrija i aposemija su veoma važne osobine živog sveta, koje imaju veliki broj primera. Ove pojave su neki način prostog, odbrambenog sistema, koji je nastao da zavarava potencijalne predatore, ali i da pomaže predatorima da lakše uhvate svoj plen. Jedan od uzroka mimikrije i aposemije je borba za opstanak u prirodi.
MG72 (N)