ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1800 - 1849.
Jezik: Francuski
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Naslov originala: Les aventures de Télémaque, suivies des aventures d`Aristonoüs

Izdavač: Chez Vanlinthout et Vandenzande, Louvain
Autor: François Fénelon
Godina izdanja: 1846
Povez: tvrd
Broj strana: XVI + 486
Spolja kao na slikama.
Kratka posveta, tragovi starosti prisutni u sasvim maloj meri.
Za svoje godine knjiga je veoma dobro očuvana.

Fransoa Fenelon (1651-1715) je bio francuski pedagoški pisac i teolog. Primljen je na dvor kralja Luja XIV i postao vaspitač kraljevog unuka. Sa dvorom i Vatikanom došao u sukob zbog svojih političkih i religioznih pogleda i bio u nemilosti. Njegovo slobodoumlje snažno se odrazilo u njegovom romanu „Doživljaji Telemaha, sina Odisejevog“ (1699). Prvi se u Francuskoj intenzivnije zanimao za odgoj i obrazovanje devojaka i pisao o tome. Smatrao je da je nužno da se ženi pruži ne samo izvesno obrazovanje, nego i da se ona moralno pripremi da u budućnosti postane majka.

„Telemahove pustolovine“ anonimno su objavljene 1699., a njegova porodica ga je ponovo izdala 1717. Roman nastoji da popuni prazninu u Homerovoj Odiseji, prepričavajući edukativna putovanja Telemaha, sina Odisejevog, u pratnji njegovog tutora Mentora (za kog se otkriva da je, u stvari, prerušena Minerva, boginja mudrosti).

Iako smešten u dalekom mestu i davnom vremenu, savremenici su odmah roman prepoznali kao oštar prekor autokratskoj vladavini Luja XIV, čiji su ratovi i porezi na seljaštvo zemlju sveli na glad. Luja XIV, koji je prethodno prognao Fenelona iz Versaja i zatvorio ga u svoju biskupiju zbog verske kontroverze, knjiga je toliko razbesnela da je zadržao ta ograničenja Fenelonovog kretanja čak i kada je rešen verski spor.

Francuski istoričar književnosti Žan Klod Bone „Telemahove pustolovine“ naziva „istinskim ključem muzeja mašte osamnaestog veka“. Jedan kritičar ovako objašnjava popularnost romana:

„Fenelonova priča stajala je kao snažan prekor aristokratskoj dvorskoj kulturi koja je dominirala evropskim društvima, sve skupa sa svojom vidnom izveštanošću, licemerjem i monumentalnom sebičnosti. Knjiga nije jednostavno izrazila ta osećanja; pomogla im je u oblikovanju i popularizaciji. Iz svog vrela sentimentalnosti, reka nežno prolivenih suza poteći će pravo kroz osamnaesti vek, da bi se konačno izlila u široko more romantizma.“

(K-60)