Cena: |
Želi ovaj predmet: | 10 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | BEX Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Izdavač: Autorsko izdanje 1930, štampano u Zagrebu, edicija Srpske zadužbine
Broj strana: 283, ilustracije
Pismo: ćirilica
Povez: meki
Dimenzije knjige: 25x17cm
kao na slikama
treba je prekoričiti ili pažljivo rukovati
inače lepo očuvana
На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Садржај
1 Манастири Српске православне цркве
2 Зилотски манастир
3 Галерија
4 Референце
5 Литература
6 Спољашње везе
Манастири Српске православне цркве[уреди | уреди извор]
Од запада ка истоку налазе се манастири:
Света Петка-Беркасово
Привина Глава
Дивша
Кувеждин
Петковица
Шишатовац
Светих Архангела
Врањаш
Бешеново
Беочин
Мала Ремета
Јазак
Раковац
Врдник
Старо Хопово
Ново Хопово
Гргетег
Велика Ремета
Крушедол
Ваведења Пресвете Богородице
Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.[1] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир[уреди | уреди извор]
Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Манастир Привина Глава
Манастир Ђипша
Манастир Кувеждин са околином
Манастир Петковица
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви
Манастир Бешеново
Манастир Мала Ремета
Манастир Беочин
Манастир Раковац
Манастир Јазак
Манастир Раваница у Врднику
Манастир Старо Хопово
Манастир Ново Хопово
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Манастир Велика Ремета
Унутрашњост манастира Крушедол
fruska gora
manastir
stara srpska arhitektura
istorija srpske pravoslavne crkve
...