ISBN: ...-Reč Grafa Bobrinskog : držana u Beogradu 4.juna 1919.g pri otvaranju Društva Slovenske Uzajamnosti ....`draga Mila braćo Srbi,Hrvati i Slovenci` U jesen 1918. godine, Nemci i njihovi saveznici pretrpeli su poraz najpre od Srpske vojske na Solunskom
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Са пута по Југославији Грaф В.Бобрински Beogrd 1919.g *3959*2020
Са пута по Југославији Гроф Владимир Алексејевич Бобрински
Штампарија `Рад`Кралја Милана бр.69 1919.год Београд
аутор: Граф Влади́мир Бо́бринский, Grof Vladimir Aleksejevič Bobrinski
Повез мек-накнадно картон,ћирилица,46.страна, формат: 23 x 15 цм, тежина 82.грама
Н А П О М Е Н А:
до 40.стране-странице уредне и чисте, од 41 до 46. има пробијена рупица по средини више ка сполја 1 X 1,5 цм-али се може формулисати текст који је тиме оштећен
Stanje: očuvana knjiga, do 40 strane sve odlično.,knjiga sa malim oštećenjem stranica pri samom kraju od 41 do 46,strane-po sredini stranica u osnovi 4.cm od kraja stranice veličina rupice 1 x 1,5 cm, korice ojačane ispod mekšim kartonom
....E K S T R A R A R E....................
iz sadržaja:
- unutrašnja naslovna stranica...........1-2.str
-Predgovor 3-4.str
-Sa puta po Jugoslaviji Grof V.Bobrinski
-Sarajevo 7.avgust 1918.g .....Bosna sada počinjenov period svoje istorije, narodnog jedinstva svih triju veroispovesti, Naša sarajevska braća toplo nas pozdraviše.... 5-11.str
-Mostar ...u utorak 12,avgusta počeli smo svoje posete,Najpre smo posetili mitropolita zahumsko-hercegovačkog,njegovo prosveštenstvo Petra............ 11-15.str
-Dubrovnik 18.avgust 1918.g 15-26.str
-Boka Kotorska 26-30.str
-Cetinje 27-38.str
-Reč Grafa Bobrinskog : držana u Beogradu 4.juna 1919.g pri otvaranju Društva Slovenske Uzajamnosti ....`draga Mila braćo Srbi,Hrvati i Slovenci` U jesen 1918. godine, Nemci i njihovi saveznici pretrpeli su poraz najpre od Srpske vojske na Solunskom frontu, a zatim od saveznika na Francuskom frontu, i sa otvaranjem Dardanela i Bosfora, južna Rusija,-onaj njen deo, koji je bio oslobođen od boljševika, dobio je mogućnost da uhvati vezu sa svojim saveznicima. I Ruska dobrovoljačka armija generala Denjekina i Ruske društvene ustanove iz Kijeva. Odese.............. Prag u 1908.godini proglasio je principe Slovenačke Uzajamnosti- Beograd u 1919.g počeo je primenu tih principa, i celo Slovenstvo poći će za Pragom i Beogradom i svi će mo se mi sresti u Moskvi. 39-46.str
* * *
Гроф Владимир Алексејевич Бобрински ( 28. децембра 1867 ( 9. јануара 1868 ) - 13. новембра 1927 ) - руски политичар, монархиста , члан Думе из три сазива, један од лидера умерено десне странке , лидер новословенског покрета . Отац америчког филолога Г. В. Бобринског .
Bobrinski Vladimir Aleksejevič, grof (28. decembra 1867. - 1927.). Zemljoposednik (1912. - 3000 dessi), vlasnik fabrike šećera. Sin ministra željeznica gr. A.P. Bobrinsky. Studirao je na prvoj godini Moskovskog univerziteta, koji je napustio nakon učešća u studentskim predstavama; pridružio se Dobrovoljačkoj gardi kao dobrovoljac. Husarska pukovnija; zatim je položio ispite u artiljerijskoj školi Mihajlovski. Nakon penzionisanja studirao je u inostranstvu (u Parizu i Edinburghu). Predsjedavajući okružnog vijeća Bogoroditskaya (1895-1898), okružni vođa plemstva (od 1904). Izabran sa usana Tula. u Dumi 2. (oktobarskog, zatim umjereno desnog), 3. (frakcija umjerene desnice, 1909. spojena s nacionalistima) i 4. (član frakcije umjerene desnice i nacionalisti) saziva. U julu 1914. ponovo je stupio u vojnu službu kao kornet u Life Guards. Husarska pukovnija, postala je zapovjednik zapovjednika VIII korpusa, generala R.D. Radko-Dmitrieva; 8. juna 1915. otpušten iz vojne službe. Vraćajući se aktivnostima Dume, postao je vođa grupe progresivnih nacionalista koji su postali dio Naprednog bloka. 5. novembra 1916. godine izabran je za zamjenika predsjednika Dume. 1918. bio je na čelu monarhističkog saveza `Naša domovina` u Kijevu. Zatim je emigrirao; umro u Parizu
Grof Bobrinski tokom Prvog svetskog rata, 1914.
Sin ministra železnica Alekseja Pavloviča Bobrinskog . Zemljoposednik okruga Bogoroditsk u provinciji Tula (3000 desijatina).
Prvo obrazovanje stekao je na Moskovskom univerzitetu prve godine , ali je bio prisiljen da napusti studije zbog učešća u studentskim nemirima. Ušao je kao dobrovoljac u Husarsku pukovniju Njegovog Veličanstva Litabardske straže . Zatim je položio ispite u artiljerijskoj školi Mihajlovski, povukao se i obrazovanje završio u Parizu i Edinburgu.
Posedovao je fabriku šećera. 1895-1898 bio je predsedavajući Bogorodickog okružnog zemaljskog veća , 1904. izabran je za okružnog vođu plemstva . Takođe je tri puta biran u Dumu : 2. (frakcija oktobrista , zatim umereno-desna ), 3. (umereno-desna frakcija) i 4. (umereno-desna i nacionalistička frakcija) saziva, bio je član Glavnog saveta Sveruske nacionalne zajednice [1] .
1907. stvorio je[ izvor nije naveden 1509 dana ] „ Galicijsko-rusko dobrotvorno društvo “, 1908. godine učestvovalo je na Slavističkom kongresu u Pragu . Podržavao ruski pokret u Karpatskoj Rusiji , subvencionisao rusku štampu u Austrougarskoj : „ Slovensko doba “ ( Beč ), „ Crvena Rus “, „Ruska reč“, „ Galičanin “ ( Lvov ), „Ruska istina“, „ Pravoslavna Bukovina “[ izvor nije naveden 1509 dana ] ( Chernivtsi ).
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata u julu 1914. godine, ušao je u isti Lisabardski husarski puk kao kornet . Služio je kao orden za komandanta VIII korpusa, generala R.D.Radka-Dmitrieva . U avgustu 1914. godine učestvovao je u bitkama, za šta je nagrađen ordenom i unapređen u poručnika . U junu 1915. godine demobilisan je i ubrzo se vratio parlamentarnom radu, postao jedan od vođa grupe naprednih nacionalista u sastavu Progresivnog bloka (postao član Biroa). 5. novembra 1916. godine izabran je za druga (zamenika) predsednika Dume.
Tokom građanskog rata pridružio se belom pokretu . 1918. postao je šef monarhističkog saveza „Naša domovina“ (Kijev). Posle poraza belih emigrirao je u Francusku . Njegov najstariji sin Grigorije bio je jedan od poslednjih oficira za preobraženje u redovima AFJUR-a . Bio je službenik kancelarije velikog vojvode Kirila Vladimiroviča . Preminuo je u Parizu 13. novembra 1927. godine , gde je sahranjen na groblju Montmartre u porodičnoj kripti.
********
tragovi o Vladimir Bobrinski kod nas
Belje pod upravom Ministarstva Jinancija. Pod upravu Ministarstva financija dobro dolazi 22. travnja 1920., kada je za komesara postavljen grof i nekadašnji major Vrangelove vojske Vladimir Bobrinski. Tada je i August Heker maknut s položaja ravnatelja, čime su stvoreni uvjeti za brojnije zapošljavanje Rusa na tom dobru. Nakon što je upoznat s poslovanjem Belja Bobrinski 19. studenog 1920. postaje i ravnatelj sve do 31. ožujka 1921. Kao inspektor Ministarstva djeluje major u mirovini Svetozar Trivunac, rodom iz Aleksinca.
Grof Bobrinski također upravlja dobrom na vojnički način. Kada je proglašena Obznana krajem 1920., Bobrinski zabranjuje radnicima čitati čak i socijalističke novine. Tada se događa štrajk radnika u Kneževu, koji su tražili povišicu jer su 1921. isplaćivani u krunama, koje su pokazivale stalni pad u odnosu na dinar (odnos 1:1 izmijenio se već 1921. u odnos 3 :1 , a kasnije i 4 : 1), te se sa 120 do 150 kruna tjedno gotovo nije moglo živjeti ako je čovjek imao obitelj. Pobuna radnika zavi`šava njihovim izgonom iz Belja i gubitkom stana koji su imali u naturi, što je uvjetovalo kasnije vrlo oprezno uključivanje radnika u štrajkove i tarifne pokrete.` U radničkom tisku objavljuju se članci pod naslovom »Zulumi na vlastelinstvu Belje«, »Teror nad sirotinjom, »Partizanstvo u ekonomiji« i slično, a iz tih članaka, koje su pisali socijaldemokrati kao dosta blagi izvjestitelji, saznajemo o radu i plaćama onih koji su radili na Belju. Stanje je bilo tako loše da je vođa reformističkog Općeg radničkog saveza Nedeljko Divac zatražio da se o stanju na Belju podnese izvještajm Narodnoj skupštini, što je i učinjeno 2. VII. 1921. i 18. VII. 1922.