Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

-Valter Hofman- Životni prostor ili imperijalizam, političko-privredna studija o Jugoistočnoj Evropi
-Mek povez, 45 stranica
-Izdavač: Prosvetna zajednica, Beograd, 1943.
-Potpis prethodnog vlasnika na predlistu, kao i ispisano mesto i datum (Bgd,23.X 1943), vidljivi tragovi vremena, ali nigde nije ispisivano, podvlačeno... Sasvim solidno stanje.
-Retko izdanje(naravno, prvo i jedino), poseduju ga samo Narodna biblioteka Srbije (2 primerka) te Biblioteka Matice Srpske, Institut za noviju istoriju Srbije i Institut za savremenu istoriju (po 1 primerak)

Valter Hofman , “ekonomski firer Trećeg Rajha”, (1891-1972) je bio nemački ekonomista i univerzitetski profesor . Tokom Drugog svetskog rata radio je kao stručnjak i ekonomski planer za nemačku vladu u jugoistočnoj Evropi , posebno je bio posvećen integraciji Rumunije u „velikonemačko“ ekonomsko područje. Imperijalizmu zapadnih sila suprostavljao je koncept životnog prostora u kojem i Jugoistočna Evropa kao, po Hofmanu, prirodni deo nemačkog životnog prostora ima svoje prosperitetno mesto uz “miroljubiv rad, razvoj, saradnju I privrednu zajednicu”.

Sadržaj:
-Uvod
-Položaj, ljudi i zemlje
-Dunav, reka Jugoistočne Evrope
-Bogatstva prirode
-Privredni život
-Uloga stranog kapitala
-Razmena dobara između država
-Borba za vlast
-Dodatak: Još o Engleskoj na Jugoistoku



Iz knjige, uvod:

Retko je koja epoha u istoriji čovečanstva bila slična današnjoj. Pokušano jee da se ovoj eposi nađe ime, ali je sbvaki pokušaj, ma sa koje strane posmatran ostao uglavnom besciljan. Pre svega, nama, koji doživljujemo epohu nedostaje ono odstojanje sa koga mogli da pogledom obuhvatimo ono snažno zbivanje koje se sada odigrava.

Ono što mi danas možemo da shvatimo samo su delovi i samo pojedinsosti celine. Ova studija o političko-privrednom položaju Jugoistočne Ecrope želi da bude jedan takav deo. Danas, posle objavljivanja tajnih akata francuskog generalštaba, znamo kakvu su ulogu Engleska i Francuska bile namenile zemljama oko Donjeg Dunava. Često su i do sada neodgovorni činioci, Velike sile, zloupotrebljavale ove zemlje i često su sudbinom naroda koji žive u ovom prostoru odlučivale sile koje organski nisu vezane za ovaj prostor. I nisu samo krvlju, već i mnogim drugim žrtvama, narodi Jugoistočne Evrope plaćali svoj tribut tim velikim silama.

Uspeh vredi žrtava. Bez žrtava nijedan narod nije imao uspeha. Ali su mnoge žrtve, krvi i dobara, osale bez uspeha. Oslobodilačke borbe naroda Jugoistočne Ecrope najbolje ukazuju na tragiku koja leži u tim rečima. Pa ipak, iz te je tragičnosti ponikla nova vera, hrabrost i snaga za nove zadatke, za oslobodilačke borbe. Narodi Jugoistočne Evrope izvojevali su je. Uprkos njihove slobode, tuđe sile primoravale su ih na nove borbe. Ali ne više za slobodu naroda. Granice država bile su pomaknute, stare su nepravde otklonjene radi novih, da bi se ponovo stvarali razlozi razdora među narodima. Tako su
htele zapadne sile.
Ipak je priroda pobedila sve konstrukcije. Priroda je večna, a konstrukcija, ma koliko snažno izgledala postaje žrtva prirode. Takva je sudbina. Priroda je jača i pravda naroda ide uporedo s pravom države.

Zapadne sile, bez ikakvih organskih veza s jugoistočnim prostorom, oslonjene na privredno-kapitalstički uticaj, iskorišćavale su snage Jugoistočne Evrope. One nisu videle drugih mogućnosti da bi održale iskonstruisanu tvorevinu. Pod lažnim zastavama: Za slobodu, demokratiju i hriščanstvo one su vrebale nove žrtve i delimično si ih i našle. Kapitalistički poverioci podnosili su račune i oni su imali biti plaćeni krvlju omladine Jugoistočne Evrope. Tako je to hteo nezajažljivi jevrejsko-englesko-francuski kapital..

Sa kapitalističkog gledišta poverioci su Engleska i Francuska, ali sa gledišta naroda oni su dužnici. Jer, ono što je strani kapita putem svoje kolonijalne politike ukrao od Jugoistočne Evrope daleko je-računajući čak i sa zelenaškom kamatom- premašilo one sume koje su oni bili investirali.

Priroda pobeđuje silu. Imperijalizmu i svim njegovim konstrukcijama došao je kraj. Nemački Rajh bori se za svoj životni prostor a Osovina za ideju životnog prostora. Zapadne demokratijr, bilo to ma pod kojim parolama, bori se za održavanje imperijalizma i njega radi žrtvuju narod za narodom, zemlju za zemljom, izigravajući ulogu tobožnjih zaštitnika malih. I u toj borbi potonula je i sam Francuska. Britansko svetsko carstvo vodi svoj trinaesti kolonijalni rat, vodi ga već 225 godina, ali je ovaj put poslednji. I kraj rata ujedno je i kraj imperijalizma.




geopolitika, lebensraum, životni prostor