ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Branislav Nušić - Ljiljan i omorika
(bajka u pet cinova)


Beograd, 1900. godine na 15. strana, naknadno prekoricena.


Knjiga je u dobrom stanju.



Иако краткотрајна, Нушићева делатност у својству драматурга и заступника управитеља Народног позоришта у Београду (1900-1902, у укупном трајању од неких осамнаест месеци) значајна је, поред осталог, и због његове сарадње са композитором и диригентом Станиславом Биничким. Наиме, најпре је Бинички компоновао петнаестак песама Нушићеве бајке у пет чинова с певањем Љиљан и Оморика, која се сматрала пишчевим „свадбеним даром“ последњем Обреновићу. То дело први пут је изведено 21. новембра 1900. у режији Светислава Динуловића и са музиком Станислава Биничког и под његовим музичким вођством приказано је до мајскога преврата 1903. укупно шест пута. И после, када више Нушић није био у ангажману у Народном позоришту, у којем је, као што се зна, био смењен са положаја у Народном позоришту због брзоплетости у финансијском пословању око радова предузетих у циљу оправке, доградње и потпуног реновирања зграде Народног позоришта, због којих је користио приватне зајмове, које Позориште није могло на време вратити, те је тако и себе и театар довео у неугодан положај несолвентног дужника, он ће наставити сарадњу са Биничким, који ће према његовом либрету компоновати једночину оперу На уранку, први пут приказану у београдском Народном позоришту 20. децембра 1903, под музичким вођством композитора и у режији Светислава Динуловића. То дело сматра се за прву српску приказану оперу.

О Нушићу као либретисти наш познати композитор Стеван Христић написао је и следеће: „Нушић је написао либрето пун драмске радње и са личностима са оцртаним драмским карактерима и контрастима. Драматичар Нушић осећа се и у либретисти Нушићу. Драмски сукоби су изведени мајсторски и дали су композитору доста момената за развијање своје музичке маште. Сценски план либрета је лепо распоређен и видно потчињен потребама композитора. Нушић драматичар подредио се Нушићу либретисти. Тако је Нушић и као либретиста показао сву ону вештину, коју је тако бриљантно показао као драматичар.“ (Време, 20. јануар 1938).