ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Drugo izdanje, popravljeno i popunjeno

Autor: Stanoje Stanojević
Godina izdanja: 1910
Povez: mek
Broj strana: 385
20 karata u tekstu + dijagram razvitka površine srpskih država u dodatku

Prepovezana i dovedena u odlično stanje.
Na predlistu stoji posveta iz 1910. godine.
Mestimično tragovi starosti u vidu žućkastih flekica (uglavnom na marginama strana).
Selotejp na dijagramu iz priloga duž jedne ivice presavijanja.
Za jednu kartu (Država Dušanova) nisam siguran da li je cela ili joj nedostaje jedan deo.
Uz sve prethodno navedeno, knjiga je veoma dobro očuvana.

SADRŽAJ:
1. Balkansko Poluostrvo pre dolaska Slovena
2. Kolonizacija Slovena na Balkanskom Poluostrvu
3. Prve srpske države
4. Zeta kao politički centar srpskoga naroda
5. Borba Zete i Raške o prevlast
6. Snaženje srpskih država
7. Prevlast srpskoga naroda na Balkanskom Poluostrvu
8. Borba srpskoga naroda s Turcima
9. Srpski narod pod Turcima
10. Borba srpskoga naroda protiv Turaka i protiv Austrije
11. Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda
12. Kulturno jedinstvo srpskoga naroda
- Dodatak bibliografiji
- Pogovor prvom izdanju
- Pogovor drugom izdanju

Stanoje Stanojević (1874—1937) bio je srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Stanojević se dotiče svih oblasti srpske istorije. Svojim delom nije se poveo uticajem političkog trenutka vremena kada je nastala, početak XX veka, i time izbegao zamku da izgubi vezu sa opštim stanjem prošlosti srpskog naroda razasutog u dve nacionalne države i dva višenacionalna carstva.