ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Viljem Drugi Emil Ludvig,poslednji nemački car Pruske *4013*2019
autor: Emil Ludvig , prevod: Mihailo Dobrić i Milan Vujaklija
Izdavač: Kosmos, Beograd 1933; Svedočanstva o velikim ljudima i događajima: knj. 2
tvrd povez, poluplatno-strana 470, ćirilica,ilustracije, 23cm,
Stanje očuvanosti: dobro-nema ispisivanja-sanirano i presvučeno čelo knjige je ojačano impregniranom platnenom trakom-unutrašnjost odlično očuvana -trag korišćenja na koricama -Povez se dobro drži.
Vilhelm II. Nemački (nem. Wilhelm II.; Berlin, 27. januar 1859 — Dorn, 4. jun 1941) je bio poslednji car (nem. Kaiser) Nemačke i poslednji kralj (nem. König) Pruske. Vladao je od 1888. do 1918.
Njegovo puno ime je bilo Fridrih Vilhelm Viktor Albert od Pruske (nem. Friedrich Wilhelm Viktor Albert von Preußen). Pripadao je nemačkoj kraljevskoj porodici Hoencolern (nem. Hohenzollern). Njegov otac bio je Fridrih III Nemački koji je vladao samo nekoliko meseci 1888. godine posle smrti svog oca Vilhelma I. Majka mu je bila Viktorija, najstarija ćerka britanske kraljice Viktorije, pa je bio blizak rođak ruske carice Aleksandre.
Vodio je militarističku politiku, unapredio vojnu industriju, mornaricu i podstakao osvajanje prekomorskih teritorija (nem. Weltpolitik).
U Prvom svetskom ratu bio je glavnokomandujući nemačke vojske, u savezništvu sa Austrougarskom. Pred kraj rata odlučio se za kapitulaciju, ali je abdicirao tek pod pritiskom, 9. novembra 1918. Narednog dana otišao je u Holandiju, gde je tražio i dobio azil i tu proveo ostatak života.
Abdikacije i odlazak u izgnanstvo
Vilhelm je bio u štabu Carske vojske u mestu Spa, kada su ga iznenadili ustanci u Berlinu i drugim centrima krajem 1918. Pobuna u redovima njegove voljene Carske mornarice, ga je jako pogodila. Nakon izbijanja Nemačke revolucije, Vilhelm nije mogao da se premišlja da li da abdicira ili ne. U tom trenutku je prihvatio da će morati da se odrekne carske krune, ali se još uvek nadao da će moći da zadrži prusku kraljevsku krunu. Međutim, ovo je bilo nemoguće pod ustavom Nemačkom carstva. Dok je Vilhelm mislio da će moći da vlada kao car u personalnoj uniji sa Pruskom, ustav je vezivao carsku krunu sa pruskom krunom, što je značilo da se Vilhelm nije mogao odreći jedne krune, a da se ne odrekne i druge.
Vilhelm je pristao da abdicira tek kada ga je Ludendorfova zamena, general Vilhelm Grener, obavestio da će oficiri i vojnici nemačke vojske marširati nazad u dobrom redu pod komandom Paula fon Hindenburga, ali da se kod kuće sigurno neće boriti za Vilhelmov presto. Poslednja i najjača podrška monarhije je slomljena, i na kraju je čak i Hindenburg, koji je sam bio monarhista celog života, bio primoran da savetuje caru da se odrekne krune.