pregleda

Niko Bartulović - SABRANA DELA 1 - 2


Cena:
250 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

drinos (5287)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 11826

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Niko Bartulović: SABRANA DELA 1 - 2, Narodna prosveta Beograd, str. 143 + 136.
Obe knjige ukoričene zajedno.
Očuvanost 3+.
Sadržaj knjiga na slikama.




Niko Bartulović rođen je u Starom Gradu na ostrvu Hvaru, 23.decembra 1890. godine. Odrastao je u siromašnoj zanatlijskoj porodici i po završetku osnovne škole sa odličnim uspehom, po želji roditelja, započeo je sa školovanjem za katoličkog sveštenika. Međutim, ubrzo posle susreta sa A.Petrovićem i A. Politeom, zauvek je odustao od ideje da bude župnik i nastavio je školovanje u splitskoj gimnaziji. Tada se upoznao sa Tinom Ujevićem i Vladimirom Čerinom, pa je i to poznanstvo je uticalo na njegov potonji politički angažman. Studirao je u Pragu i Gracu od 1909- 1912 godine. Po okončanju studija predavao je italijanski jezik i književnost u kotorskoj gimnaziji. Otpušten je kao aktivista jugoslovenske nacionalističke omladine već posle godinu dana nastavničke službe, 1913. godine. Odlazi u Zadar, počinje da radi kao novinar, a zatim u Split gde postaje urednik u listu „Sloboda“. U tom listu nastavlja angažman u otporu prema Austriji, njenoj politici. Posle sarajevskog atentata, kao „veleizdajnik“ je uhapšen i odveden u tamnicu. Prvo u Šibenik, potom u Maribor i Gradačac, a posle suđenjana kome je osuđen na pet godina robije, deportovan je u Grac, u robijašnicu Karlau. Tri godine tamnovanja narušile su mu zdravlje, te će posle izlaska biti dugo po bolnicama, a najduže u Zagrebu gde su ga negovale časne sestre sve do jeseni 1917. godine. Posle završetka Prvog svetskog rata, zajedno sa Ivom Andrićen, Vladimirom Ćorovićem i Brankom Mašićem opčinjen jugoslovenskom idejom, te pokreću časopis „Književni jug“(1918-1919). Iz Zagreba se vraća u Split, osniva Narodno kazalište, na čijem čelu je kao upravnik od 1926 do 1930. godine.Vrlo je angažovan na širenju jugoslovenske ideje, te je bio i predsednik Direktorija Organizacije jugoslovenskih nacionalista, a zatim i oblasni poslanik u dva sreza.
U Beograd se preselio 1930. godine gde je prvo uređivao časopis „Javnost“ (1935- 1937) , a potom i časopise „Krug“ (1937), i „Vidike“ (1937- 1940). Bio je i član redakcije „Srpskog književnog glasnika“.
Prve književne radove Niko Bartulović je objavio 1912. godine. Njegove drame pod naslovom Kuga ( 1919) su prva njegova objavljena knjiga. Pre toga kada se pojavio kao pisac predgovora za Ex ponto Ive Andrića.Nazvao je ovu Andrićevu knjigu, lirske prozu, zapisom duše, a ta knjiga iako objavljena ponovo tek posle smrti velikog pisca, značajna je ne samo što je poslužila kao potonji osnov za proučavanje njegovog dela, već između ostalog i zbog toga što su u tom delu formulisane pretpostavke eksprsionizma. Bjedna Mare (1922) je takođe knjiga drama, pa zbirku pripovedaka Ivanjski kresovi (1920), zatim roman Na prijelomu (1929). Za svoj roman Niko Bartulović je rekao: To je roman naše generacije, bar one koja je živjela i radila u Dalmaciji… Usledile su pripovetke: Ljudi na ostrvu (1931) Sabrana dela I-II (1932), Izabrane pripovetke (1938), novela Moj prijatelj Tomislav Malvasija (1940). Priredio je antologiju More u našoj književnosti (1927), autor je brošura: Od revolucionarne omladine do Orjune (1924), T.G. Masarik (1938).
Uredio je Spomen knjigu deset godina vladavine Njegovog veličanstva kralja Aleksandra I 1929- 1931 i Jadransku antologiju (1934). Niko Bartulović prevodio je sa češkog i na češki jezik, sa italijanskog i slovenačkog. Za roman Na prelomu (1929) dobio je Nagradu Ministarstva prosvete, a Nagradu Kolarčeve zadužbine za knjigu Ljudi na ostrvu (1931), kao i za priče: nagradu „Politike“ za priču Ljubav na odru, nagradu „Cvijeta Zuzorić“ za priču Sinovljeva gospoja.
Marko Ristić u svojoj Književnoj politici (1952) ovako je opisao N. Bartulovića:
“ Bartulović Niko, u doba Prvog svetskog rata kada je u Zagrebu bio jedan od urednika „Književnog juga“ bio je patriota, ali je njegov patriotizam, razvijajući se u pravcu nacionalizma do krajnjih reakcionarnih konsekvenca, u Drugom svetskom ratu degenerirao u svoju suprotnost, u svoju krvavu četničku negaciju“, a u Enciklopediji Jugoslaviej u prvom izdanju, u nepotpisanoj odrednici piše:“B, je pisac bez nekog naročitog dara; politički se formirao u sjeni predratne nacionalističke omladine, djeleći njene misli i predodžbe o problemima državnog i kulturnog ujedinjenja jugoslovenskih naroda. Pridružio se onom krilu te omladine koja se, posle sloma Austro- Ugarske, kao reakcionarna, antidemokratska i naročito antikomunistička grupacija, stavila u službu dinastičke politike. Počevši od drame Kuga (1919) B. se razvijao sve više udesno i konačno svršio u redovima četnika.“
Niko Bartulović je izbrisan i iz hrvatske i iz srpske književnosti, sve do 1986. godine, kada je Miroslav Karaulac u „Godišnjaku Andrićeve zadužbine“ obelodanio nesrećnu sudbinu pisca priča Tri divna druga, Hipotetakon i Ljubav na odru koje je Gojko Tešić uvrstio u svoju antologiju Utuljena baštna (1991). Tragična sudbina Nike Bartulovića zahvaljujući istraživanju Miroslava Karaulca donekle je rasvetljena. Kada je počeo rat, aprilskim slomom 1941. godine Niko Bartulović je pokušao i nije uspeo da napusti zemlju sa grupom političara i da odleti u Grčku. Od desetak aviona koji su trebali da polete iz Nikšića, dva su se zapalila, u jednom od ta dva zapaljena aviona poginuo je istoričar Vladimir Ćorović, a drugi u kome je bio N. Bartulović takođe se zapalio i nije poleteo, ali putnici, njih pet šest, ostali su nepovređeni. Ratne godine provedi skrivajući se od Risna do Splita. U Splitu je vrlo angažovan pri Odboru za pomoć izbeglicama koje beže pred ustaškim terorom iz Like i Korduna u Dalmaciju.
Posle kapitulacije Italije, zbog veza sa izbegličkom vladom i antifašizma Bartulović je 29.III 1944. dopao u nemački zatvor u kome je ostao do oslobođenja Splita, 26. X 1944.godine. Opet, po treći put, ovog puta po oslobođenju Niko Bartulović je uhapšen, smešten u splitski zatvor, potom je prebačen u zatvor u Kninu, i početkom 1945. godine sproveden u zadarski zatvor. Ovaj put Bartulović se našao u zatvoru po nalogu oslobodilaca, „narodne vlasti“. Kada su ga iz zadarskog zatvora poveli u Zagreb gde je trebalo da mu se sudi, na putu od Obrovca prema Topuskom, pogubljen je je po odluci nekog anonimnog suda, bez presude, a motivi i kriterijumi, kao i onaj ko je to učinio, očito su ostali nepoznanica. Ne samo što je fizički likvidiran na tom putu prema Zagrebu, pisac, urednik, prevodilac Ivana Cankara na češki, upravnik splitskog Narodnog kazališta potpuno je zaboravljen, njegove knjige nisu spominjane, iako ga je Crnjanski u jednom svom tekstu spomenuo uz Čehova, Strindberga, očekujući da Bartulović napiše „dramu modernog čoveka, modernih duša“. Niko Bartulović je pogubljen jer je uz Dragišu Vasića, Đuru Vilovića i Silvija Alfirevića a i mnoge druge predratne pisce svrstan u tabor četničkog pokreta, među pristalice fašističke, nacističke ideologije. Hrvat po nacionalnosti, sa izraženom jugoslovenskom, unitarističkom orijentacijom , pisac koji je pisao o dalmatinskom podneblju, poput Ćipika i Matavulja, a neke njegove priče pripadaju nesumljivo modernom proznom konceptu koji je bio karakterističan za dvadesete godine XX veka, Niko Bartulović ostaje i dalje kako za hrvatsku, tako i za srpsku, jugoslovensku književnu istoriju jedan iz „utuljene baštine“. Bez obzira na malobrojne radove koji su se bavili njegovom književnom zaostavštinom ili analizom političkih tekstova i angažmana dokazujući da njegov književni rad zaslužuje pažnju, da je nepravedno zanemaren i „izbrisan“, da su optužbe na račun njegovog književnog rada i vrednovanja proizišle iz logike ideološkog „prekog suda“, čini se da će to tako i ostati.

Knjige šaljem preporučenom poštom po uplati unapred na tekući račun ili postnet uputnicom. Račun:
205-9001005917386-97 Komercijalna banka Beograd.
-------------------------------------------------------------
Troškovi slanja pri plaćanju unapred su: preporučena tiskovina do 250 grama = 80 rsd, ostale tiskovine do 2 kg 100 rsd. Teže pošiljke koje šaljem kao paket 200 rsd.
-------------------------------------------------------------
- Pouzećem šaljem Postekspresom ili drugim kurirskim službama kupcima sa preko 10 pozitivnih i bez negativnih. Poštarina za ove vrste pošiljki je od 300 rsd pa naviše.
-------------------------------------------------------------
- Za kupovine preko 5000 dinara besplatno slanje u Srbiji.
--------------------------------------------------------------
- Knjige su korišćene ili antikvarne u dobrom stanju, ocena očuvanosti 3, 4, 5.
--------------------------------------------------------------
- Ako šaljem knjigu na drugu adresu obavestite me odmah po kupovini a svakako pre uplate.
- Potrebno je da kupac ima preciznu adresu za prijem pošiljke, puno ime, tačan naziv ulice, broj kuće ili zgrade sa brojem stana. Ako se šalje na adresu firme navesti njen naziv.
-------------------------------------------------------------
- Za inostranstvo šaljem posle uplate preko Western Uniona ili preko međunarodne poštanske uputnice iz država u kojima je moguća ta uplata uz napomenu da je međunarodna poštarina izuzetno visoka od 5 do 25 evra /zavisi od težine pošiljke/.
-------------------------------------------------------------
- LIČNO PREUZIMANJE JE U NASELJU CERAK NA ADRESI PRODAVCA / Beograd-Čukarica/
-----------------------------------------------------------


Predmet: 51474733

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.