pregleda

Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića 1894-95


Cena:
1.290 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (2943)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,81% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4926

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

tri knjige su jako dobro očuvane, a jednoj je prednja korica odvojena ali može da se zalepi
sve knjige su unutra potpuno čiste

11, 13, 14, 17 sveska

Београд : Накладом `Књижаре Љ. Јоксимовића`, 1894 (Београд : Парна радикална штампарија)

pisma iz nemačke, o crnogorcima, pisma iz italije...

za više informacija možete poslati poruku

Ljubomir Nenadović (Brankovina, 14 / 26. septembar 1826. — Valjevo, 21.jan. / 2. februar 1895.), poznat i kao Ljubomir P. Nenadović, jedan je od prvih Srba koji su se školovali na strani i započeli rad na književnosti.

Rođen je 14. septembra 1826 god. u Brankovini kod Valjeva, u porodici Nenadovića. Otac mu je prota Mateja Nenadović, a deda knez Aleksa. Gimnaziju svrši u Beogradu, a potom ode na više studije u Nemačku, Kad se vratio, bio je kratko vreme profesor Liceja u Beogradu, viši činovnik ministarstva i diplomata. Nekoliko godina je proveo u Crnoj Gori, kao gost kneza Nikole. Kao penzioner živeo je u Valjevu sve do smrti 21. januara 1895. godine.

Nenadović je počeo da piše još kao đak i na književnosti je radio ozbiljno i bez prekida. On je imao široko filozofsko obrazovanje, dosta je putovao i bio upoznat sa savremenim idejama i kulturom zapadnih naroda. On je pristalica racionalističke filozofije i poštovalac Dositeja Obradovića, na koga inače umnogome podseća. Kao i Dositej, i Nenadović je više praktičan duh i reformator, koji književnost uzima samo kao sredstvo za popularisanje naprednih i slobodoumnih ideja. Napisao je dve zbirke pesama, šaljivih, programskih i u obliku epigrama i basana. Neke od njih, kao „Popara“ i „Maniti glumac“, bile su veoma popularne i visoko cenjene. Kao poezija, njegove pesme su slabe, bez zanosa i prave pesničke dikcije. To je pouka u stihu, napredne i dobronamerne ideje kazane vedro, duhovito i intimno.

Nenadović je 1850. pokrenuo časopis `Šumadinka`, prvobitno kao porodično-književni list, koji je ubrzo dobio glas `opasnog, republikanskog` lista. Kao humorist, kivan je na vlasti u Srbiji jer su suviše ozbiljne i zvanične, te pedantno sprovode cenzuru nad listovima. Kada donosi beleške iz spoljne politike uvek je na strani naroda, a protiv vladaoca, njegov list je pun priča i anegdota o vladarskoj nezahvalnosti i potrebi za laskanjem. Cenzuri se stalno podsmeva, npr. jednom prilikom priča kako je neko pretplatio `Siroticu Pravdu` na časopis, ali da joj uredništvo nije moglo slati list, jer nije moglo doznati adresu (tj. nema pravde u Srbiji). Neko vreme mu se gledalo kroz prste, kao rođaku kneginje Perside, ali list je na kraju ipak zabranjen jer je počeo `upravo prkositi praviteljstvu našem`[1].

Znatno su važniji Nenadovićevi putopisi, pet knjiga, pisani u obliku pisama. To su Pisma iz Švajcarske, Prva pisma iz Nemačke, Pisma iz Italije, u kojima najviše govori o Njegošu, Druga pisma iz Nemačke i Pisma o Crnogorcima. Sva su ta pisma puna humora, vedrine i dosetljivosti. „Svaki čitatelj, kaže on, može držati da su upravo njemu pisana“. I pisma nemaju više umetničke, pa ni filozofske vrednosti, jer nisu tako ni zamišljena. U njima nema plastičnih opisa prirode i dubljih filozofskih zapažanja o narodima i kulturama. Nenadović izbegava taj način namerno i uvek ostaje samo zanimljiv, jednostavan i srdačan. Njegov je cilj da pouči, da zabavi i razvedri dušu čitaočevu. Pisma o Crnogorcima su svakojako najinteresantnija. On je Crnu Goru i Crnogorce posmatrao iz kneževe pratnje, pa je zbog toga njegovo prikazivanje odveć idealisano, ali u svakom slučaju zanimljivo. Ma koliko da je Nenadović bio Evropljanin i racionalista, on je nagonski osetio visoku vrednost srpskog patrijarhalnog morala, i u toj pokrajini, u zaklonu od svih kulturnih uticaja, gde su narodni život i običaji sačuvali najstarije oblike, on je zapazio mnoge lepe osobine „čojstva i obraza“ našeg naroda. U pismima o Crnogorcima on je te osobine naročito isticao i opisivao.

Nenadović se bavio i prevođenjem. Naročito je vredan pomena njegov prevod „Francuske revolucije“ od Minjea, „delo u svoje doba jako omiljeno i mnogo čitano u liberalnim omladinskim redovima“. Vrednost Nenadovićeva rada je više istorijska nego umetnička. Pišući lako i zanimljivo, jezikom neobično čistim i tečnim, on je u svoje vreme bio veoma popularan i mnogo čitan. Za stvaranje čitalačke publike i uobličavanje savremenog književnog jezika njegova je zasluga nesumnjiva.

Nenadović je bio jedan od prvih srpskih planinara. Izdavao je i uređivao list Šumadinka, u kojem je 1850. objavio članak „Jedan dan iz putovanja mog po Srbiji 1845. godine“. Osim na planinske vrhove Srbije i Crne Gore, popeo se i na mnoge druge evropske planine i o njima je pisao u svojom glavnim delima: Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke, Pisma iz Švajcarske.

Bibliografija
Dela koja je Lj. Nenadović napisao, prevodio, izdavao[2] :

Pisma iz Nemačke (2 sveske)
Pisma o Crnogorcima
prevodilac: Minjeova Povest Francuske revolucije
Nemački bukvar (Немачкій букварЪ = Deutsches ABC - Buch : zum Gebrauche der Volks-Schulen im Fürstenthume Serbien), 1842
Slavenska vila, 1849
autor-prevodilac Pesama Birgera 1849
Pisma iz Severne Nemačke, 1850
prevodilac Diminog `Napoleona Bonaparte` 1850
Srpska istorija (Србска исторія : за основне србске школе), 1850
Pisma iz Švajcarske, 1852
jedan od autora: Beogradski veliki kalendar za 1853.
Šumadinče, 2 sveske 1852 i 1853
autor dodatnog teksta-izdavač Čokeovog `Dioklecijana u Saloni` 1853
prerađivač - izdavač Njegoševog dela Slobodijada 1854
jedan od autora: Godišnjak: veliki kalendar srpski (Годишняк : велики календар србски) 1854
urednik - autor dodatnog teksta: Prilozi za srpsku istoriju (Прилози за србску исторію) 1858
autor-prevodilac Pesama Birgera, Šilera i Bajrona 1860
Doîčinović Voin : spěv u VI pěsama, 1861
Sveštenstvo i ratarstvo, 1863
Pisma iz Italije, 1868
Sabrana dela, 18 tomova, 1881-85
Celokupna dela, 20 tomova, 1892-95

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar (pre svega Slavija, ako nam se potrefe termini).
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 99 - 106 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 250 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 47122293
tri knjige su jako dobro očuvane, a jednoj je prednja korica odvojena ali može da se zalepi
sve knjige su unutra potpuno čiste

11, 13, 14, 17 sveska

Београд : Накладом `Књижаре Љ. Јоксимовића`, 1894 (Београд : Парна радикална штампарија)

pisma iz nemačke, o crnogorcima, pisma iz italije...

za više informacija možete poslati poruku

Ljubomir Nenadović (Brankovina, 14 / 26. septembar 1826. — Valjevo, 21.jan. / 2. februar 1895.), poznat i kao Ljubomir P. Nenadović, jedan je od prvih Srba koji su se školovali na strani i započeli rad na književnosti.

Rođen je 14. septembra 1826 god. u Brankovini kod Valjeva, u porodici Nenadovića. Otac mu je prota Mateja Nenadović, a deda knez Aleksa. Gimnaziju svrši u Beogradu, a potom ode na više studije u Nemačku, Kad se vratio, bio je kratko vreme profesor Liceja u Beogradu, viši činovnik ministarstva i diplomata. Nekoliko godina je proveo u Crnoj Gori, kao gost kneza Nikole. Kao penzioner živeo je u Valjevu sve do smrti 21. januara 1895. godine.

Nenadović je počeo da piše još kao đak i na književnosti je radio ozbiljno i bez prekida. On je imao široko filozofsko obrazovanje, dosta je putovao i bio upoznat sa savremenim idejama i kulturom zapadnih naroda. On je pristalica racionalističke filozofije i poštovalac Dositeja Obradovića, na koga inače umnogome podseća. Kao i Dositej, i Nenadović je više praktičan duh i reformator, koji književnost uzima samo kao sredstvo za popularisanje naprednih i slobodoumnih ideja. Napisao je dve zbirke pesama, šaljivih, programskih i u obliku epigrama i basana. Neke od njih, kao „Popara“ i „Maniti glumac“, bile su veoma popularne i visoko cenjene. Kao poezija, njegove pesme su slabe, bez zanosa i prave pesničke dikcije. To je pouka u stihu, napredne i dobronamerne ideje kazane vedro, duhovito i intimno.

Nenadović je 1850. pokrenuo časopis `Šumadinka`, prvobitno kao porodično-književni list, koji je ubrzo dobio glas `opasnog, republikanskog` lista. Kao humorist, kivan je na vlasti u Srbiji jer su suviše ozbiljne i zvanične, te pedantno sprovode cenzuru nad listovima. Kada donosi beleške iz spoljne politike uvek je na strani naroda, a protiv vladaoca, njegov list je pun priča i anegdota o vladarskoj nezahvalnosti i potrebi za laskanjem. Cenzuri se stalno podsmeva, npr. jednom prilikom priča kako je neko pretplatio `Siroticu Pravdu` na časopis, ali da joj uredništvo nije moglo slati list, jer nije moglo doznati adresu (tj. nema pravde u Srbiji). Neko vreme mu se gledalo kroz prste, kao rođaku kneginje Perside, ali list je na kraju ipak zabranjen jer je počeo `upravo prkositi praviteljstvu našem`[1].

Znatno su važniji Nenadovićevi putopisi, pet knjiga, pisani u obliku pisama. To su Pisma iz Švajcarske, Prva pisma iz Nemačke, Pisma iz Italije, u kojima najviše govori o Njegošu, Druga pisma iz Nemačke i Pisma o Crnogorcima. Sva su ta pisma puna humora, vedrine i dosetljivosti. „Svaki čitatelj, kaže on, može držati da su upravo njemu pisana“. I pisma nemaju više umetničke, pa ni filozofske vrednosti, jer nisu tako ni zamišljena. U njima nema plastičnih opisa prirode i dubljih filozofskih zapažanja o narodima i kulturama. Nenadović izbegava taj način namerno i uvek ostaje samo zanimljiv, jednostavan i srdačan. Njegov je cilj da pouči, da zabavi i razvedri dušu čitaočevu. Pisma o Crnogorcima su svakojako najinteresantnija. On je Crnu Goru i Crnogorce posmatrao iz kneževe pratnje, pa je zbog toga njegovo prikazivanje odveć idealisano, ali u svakom slučaju zanimljivo. Ma koliko da je Nenadović bio Evropljanin i racionalista, on je nagonski osetio visoku vrednost srpskog patrijarhalnog morala, i u toj pokrajini, u zaklonu od svih kulturnih uticaja, gde su narodni život i običaji sačuvali najstarije oblike, on je zapazio mnoge lepe osobine „čojstva i obraza“ našeg naroda. U pismima o Crnogorcima on je te osobine naročito isticao i opisivao.

Nenadović se bavio i prevođenjem. Naročito je vredan pomena njegov prevod „Francuske revolucije“ od Minjea, „delo u svoje doba jako omiljeno i mnogo čitano u liberalnim omladinskim redovima“. Vrednost Nenadovićeva rada je više istorijska nego umetnička. Pišući lako i zanimljivo, jezikom neobično čistim i tečnim, on je u svoje vreme bio veoma popularan i mnogo čitan. Za stvaranje čitalačke publike i uobličavanje savremenog književnog jezika njegova je zasluga nesumnjiva.

Nenadović je bio jedan od prvih srpskih planinara. Izdavao je i uređivao list Šumadinka, u kojem je 1850. objavio članak „Jedan dan iz putovanja mog po Srbiji 1845. godine“. Osim na planinske vrhove Srbije i Crne Gore, popeo se i na mnoge druge evropske planine i o njima je pisao u svojom glavnim delima: Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke, Pisma iz Švajcarske.

Bibliografija
Dela koja je Lj. Nenadović napisao, prevodio, izdavao[2] :

Pisma iz Nemačke (2 sveske)
Pisma o Crnogorcima
prevodilac: Minjeova Povest Francuske revolucije
Nemački bukvar (Немачкій букварЪ = Deutsches ABC - Buch : zum Gebrauche der Volks-Schulen im Fürstenthume Serbien), 1842
Slavenska vila, 1849
autor-prevodilac Pesama Birgera 1849
Pisma iz Severne Nemačke, 1850
prevodilac Diminog `Napoleona Bonaparte` 1850
Srpska istorija (Србска исторія : за основне србске школе), 1850
Pisma iz Švajcarske, 1852
jedan od autora: Beogradski veliki kalendar za 1853.
Šumadinče, 2 sveske 1852 i 1853
autor dodatnog teksta-izdavač Čokeovog `Dioklecijana u Saloni` 1853
prerađivač - izdavač Njegoševog dela Slobodijada 1854
jedan od autora: Godišnjak: veliki kalendar srpski (Годишняк : велики календар србски) 1854
urednik - autor dodatnog teksta: Prilozi za srpsku istoriju (Прилози за србску исторію) 1858
autor-prevodilac Pesama Birgera, Šilera i Bajrona 1860
Doîčinović Voin : spěv u VI pěsama, 1861
Sveštenstvo i ratarstvo, 1863
Pisma iz Italije, 1868
Sabrana dela, 18 tomova, 1881-85
Celokupna dela, 20 tomova, 1892-95
47122293 Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića 1894-95

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.