pregleda

Stanoje Stanojević ISTORIJA SRPSKOG NARODA (1910)


Cena:
6.490 din
Želi ovaj predmet: 9
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
City Express
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad

Zbog obustave rada službenika u pojedinim poštanskim poslovnicama, pošiljke koje se šalju putem Pošte i Post Expressa možda neće biti isporučene u predviđenom roku.

Prodavac

H.C.E (2988)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,8% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4992

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

„Stanoje Stanojević se dotiče svih oblasti srpske istorije. Svojim delom nije se poveo uticajem političkog trenutka vremena kada je nastala, početak XX veka, i time izbegao zamku da izgubi vezu sa opštim stanjem prošlosti srpskog naroda razasutog u dve nacionalne države i dva višenacionalna carstva.“

drugo izdanje, popravljeno i popunjeno

I. Балканско Полуострво пре доласка Словена
II. Колонизација Словена на Балканском Полуострву
III. Прве српске државе
IV. Зета као политички центар српскога народа
V. Борба Зете и Рашке о превласт
VI. Снажење српских држава
VII. Превласт српскога народа на Балканском Полуострву
VIII. Борба српскога народа с Турцима
IX. Српски народ под Турцима
X. Борба српскога народа против Турака и против Аустрије
XI. Културни и политички препорођај српскога народа
XII. Културно јединство српскога народа
Додатак библиографији
Поговор првом издању
Поговор другом издању

knjiga je dobro očuvana
prekoričena je u tvrd povez a naslovna strana je sačuvana i zalepljena na prvu praznu stranicu kao što se vidi na slici

Stanoje Stanojević (Novi Sad, 12/24. avgust 1874 — Beč, 30. jul 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Već za vreme svoga boravka u Carigradu je započeo rad na delu Vizantija i Srbi, koje je bilo široko zamišljeno, ali od koga su izišle samo dve knjige. Iako je dao nekoliko veoma dobrih istraživačkih radova, naročito u mladosti. Stanojevića uglavnom karakteriše odličan prikazivački dar.

Napisao je više dela iz srpske istorije: Vizantija i Srbi, „Sveti Sava“, Studije o srpskoj diplomatici, Istorija srpskoga naroda, O južnim Slovenima u VI, VII i VIII veku i druga.

Posebno je značajna njegova Istorija srpskoga naroda (Beograd 1908), koja je bila jedna od prvih knjiga sa tom tematikom. Prethodila joj je samo Istorija srpskoga naroda Lj. Kovačevića i Lj. Jovanovića, izdata u dva toma od kojih je prvi izašao u dve knjige 1890. i 1891. (kasnije su izašle obe u jednoj knjizi, 1893), a drugi tom (prva knjiga) 1891. a kasnije oba dela 1894. Jirečekova Istorija Srba se sastojala iz četiri celine od kojih je samo prva objavljena 1911. (politička istorija do 1371) dok su druge tri objavljene 1922. i 1923. (istorija do 1537. i kulturna istorija u dve sveske). Danas se Jiričekova istorija štampa uglavnom u dve knjige (Politička istorija do 1537. i Kulturna istorija).

Stanoje Stanojević bio je osnivač je Istorijskog društva u Novom Sadu, a od 1928. bio direktor njegovog Glasnika. Takođe je bio i predsednik Jugoslovenskog istorijskog društva i direktor Jugoslovenskog istorijskog časopisa (1935—1937).

istorija srpskog naroda istorija srba srpska istorija...

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar (pre svega Slavija, ako nam se potrefe termini).
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 43726085
„Stanoje Stanojević se dotiče svih oblasti srpske istorije. Svojim delom nije se poveo uticajem političkog trenutka vremena kada je nastala, početak XX veka, i time izbegao zamku da izgubi vezu sa opštim stanjem prošlosti srpskog naroda razasutog u dve nacionalne države i dva višenacionalna carstva.“

drugo izdanje, popravljeno i popunjeno

I. Балканско Полуострво пре доласка Словена
II. Колонизација Словена на Балканском Полуострву
III. Прве српске државе
IV. Зета као политички центар српскога народа
V. Борба Зете и Рашке о превласт
VI. Снажење српских држава
VII. Превласт српскога народа на Балканском Полуострву
VIII. Борба српскога народа с Турцима
IX. Српски народ под Турцима
X. Борба српскога народа против Турака и против Аустрије
XI. Културни и политички препорођај српскога народа
XII. Културно јединство српскога народа
Додатак библиографији
Поговор првом издању
Поговор другом издању

knjiga je dobro očuvana
prekoričena je u tvrd povez a naslovna strana je sačuvana i zalepljena na prvu praznu stranicu kao što se vidi na slici

Stanoje Stanojević (Novi Sad, 12/24. avgust 1874 — Beč, 30. jul 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Već za vreme svoga boravka u Carigradu je započeo rad na delu Vizantija i Srbi, koje je bilo široko zamišljeno, ali od koga su izišle samo dve knjige. Iako je dao nekoliko veoma dobrih istraživačkih radova, naročito u mladosti. Stanojevića uglavnom karakteriše odličan prikazivački dar.

Napisao je više dela iz srpske istorije: Vizantija i Srbi, „Sveti Sava“, Studije o srpskoj diplomatici, Istorija srpskoga naroda, O južnim Slovenima u VI, VII i VIII veku i druga.

Posebno je značajna njegova Istorija srpskoga naroda (Beograd 1908), koja je bila jedna od prvih knjiga sa tom tematikom. Prethodila joj je samo Istorija srpskoga naroda Lj. Kovačevića i Lj. Jovanovića, izdata u dva toma od kojih je prvi izašao u dve knjige 1890. i 1891. (kasnije su izašle obe u jednoj knjizi, 1893), a drugi tom (prva knjiga) 1891. a kasnije oba dela 1894. Jirečekova Istorija Srba se sastojala iz četiri celine od kojih je samo prva objavljena 1911. (politička istorija do 1371) dok su druge tri objavljene 1922. i 1923. (istorija do 1537. i kulturna istorija u dve sveske). Danas se Jiričekova istorija štampa uglavnom u dve knjige (Politička istorija do 1537. i Kulturna istorija).

Stanoje Stanojević bio je osnivač je Istorijskog društva u Novom Sadu, a od 1928. bio direktor njegovog Glasnika. Takođe je bio i predsednik Jugoslovenskog istorijskog društva i direktor Jugoslovenskog istorijskog časopisa (1935—1937).

istorija srpskog naroda istorija srba srpska istorija...
43726085 Stanoje Stanojević ISTORIJA SRPSKOG NARODA (1910)

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.