pregleda

PROLETARIJAT - Werner Sombart (1920) RETKO!


Cena:
1.590 din
Želi ovaj predmet: 6
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (2635)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4415

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: sociologija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pisac: WERNER SOMBART
Izdavac: KNJIŽEVNA NAKLADA MIRKA BREYERA
Izdanje: 1920
Edicija: SOCIOLOŠKA BIBLIOTEKA
Povez: MEKI

Autor u ovoj knjizi donosi svoja razmišljanja o proletarijtskom pokretu koji je nazavo socijalističkim. Ova knjiga je napisana kao nadopuna njegovim ranije objavljenim spisima i člancima.

Verner Zombart (nem. Werner Sombart; 19. januar 1863 – 18. maj 1941) bio je nemački ekonomista i sociolog, član Najmlađe Istorijske Škole i jedan od vodećih socijalnih naučnika Kontinentalne Evrope tokom prve četvrtine 20.veka.
Verner Zombart je rođen u Ermslebenu, kao sin Antona Ludviga Zombarta, bogatog liberalnog političara, industrijaliste i posednika nekretnina. Studirao je pravo i ekonomiju na univerzitetu u Pizi, Belinu i Rimu. Dobio je doktorat od Berlina 1888. godine, pod direkcijom tadašnjih najistaknutijih nemačkih ekonomista, Gustava Fon Šmolera i Adolfa Vognera. Kao ekonomista, a posebno kao socijalni aktivista, Zombart je tada viđen kao radikalna levica i posle praktičnog rada gde je bio glavni advokat bremenske trgovačke palate, dobio je samo juniorsko mesto profesora na univerzitetu u Vroclavu. Iako su fakulteti na eminentnim univerzitetima kao što su oni u Hajdelbergu i Frajburgu, hteli da on radi za njih, odgovarajuće vlade su to branile. Zombart je u to vreme bio značajana pristalica marksizma, neko ko je koristio i tumačio Karl Marksa toliko da je Fridrih Engels rekao da je on jedini nemački profesor koji razume Kapital. Zombart je sebe nazivao ubeđenim Marksistom, ali je kasnije napisao Moralo se na kraju priznati da je Marks pravio greške na mnogim značajnim mestima.
Kao jedan od nemačkih akademika koji se bavio savremenom socijalnom politikom, Zombart se takođe pridružio Udruženju za socijalnu politiku[1] oko 1888. godine, zajedno sa svojim prijateljem i kolegom Maksom Veberom. To je tada bilo novo strukovno udruženje nemačkih ekonomista povezanih sa Istorijskom školom, koje je videlo ulogu ekonomije, pre svega, u pronalaženju rešenja za socijalne probleme u određenom životnom dobu.
Zombart nije bio prvi sociolog koji je posvetio celu knjigu konceptu društveni pokret. On je to učinio u svojoj knjizi Socijalizam i društveni pokret nem. Sozialismus und soziale Bewegung koja je objavljena 1896. godine. Njegovo razumevanje društvenih pokreta je bilo inspirisano Karlom Marksom i knjigom Lorenz Von Steina. Za njega, radnički pokret koji je bio u usponu, bio je rezultat kontradikcija kapitalizma. Situacija sa proletarijatom je stvorila `ljubav prema masi`, koja je zajedno sa tendencijom prema `komunističkom načinu života` u društvenoj proizvodnji, bila primarna karakteristika društvenog pokreta.
Godine 1902., njegov Moderni kapitalizam nem. Der moderne Kapitalismus, pojavio se u dva izdanja (proširio rad 1916. godine, i dodao trećinu u izdanje iz 1927. godine; sva tri izdanja su zatim podeljena u polufinalnu količinu koja je bila za ukupno šest knjiga). One su sadršale sistematičku istoriju ekonomije i ekonomskog razvoja kroz vekove i u velikoj meri rad Istorijske Škole. Prva knjiga se bavi tranzicijom od feudalnog društva do kapitalizma, a poslednja knjiga tretira uslove u 20. veku. Razvoj kapitalizma je podeljen u tri faze:[2]
Rani kapitalizam nem. Frühkapitalismus završava se pre industrijske revolucije;
Visoki kapitalizam nem. Hochkapitalismus sa početkom oko 1760. godine;
Kasni kapitalizam nem. Spätkapitalismus, početak - Drugi svetski rat
Iako je Neoklasična politička ekonomija donela ekonomiste koji su ga omalovažavali, i bio je mnogo kritikovan u određenim sferama, Moderni kapitalizam je i danas sa važnim posledicama za, na primer, Annales školu (Fernan Brodel).
Godine 1903. Zombart je prihvatio poziciju urednika u Arhivi za socijalnu ekonomiju i politiku, gde je radio sa svojim kolegama Edgar Jaffeom i Maks Veberom.
Godine 1906. Zombart je prihvatio poziv za stalnog profesora u Berlinskoj školi za trgovinu , inferiorne institucije u Vroclavu. Takođe, u 1906. se pojavila njegova knjiga Zašto nema socijalizma u Sjedinjenim Američkim Državama? .
Zombart je 1911. godine napisao knjigu, Jevreji i moderan kapitalizam , koja predstavlja dodatak istorijskom proučavanju Maksa Vebera između protestantizma (posebno kalvinizma) i kapitalizma, sa Zombartovim dokumentovanjem jevrejskog uključivanja u istorijski kapitalistički razvoj. On je tvrdio da jevrejski trgovci i proizvođači, isključeni iz esnafa, razvijaju karakterističnu antipatiju prema osnovama srednjovekovne komore, koju su videli kao primitivnu i neprogresivnu: želja za pravičnim sistemom u kojem su akcije na tržištu dogovorene i nepromenljive; profit i sredstva za život skromni, ali garantovani; i ograničenja u proizvodnji. Isključeni iz sistema, Zombart tvrdi, Jevreji ga zamenjuju za moderan kapitalizam, u kojem je konkurencija neograničena i jedini zakon je zadovoljiti kupca. [3] Pol Džonson (pisac)., koji smatra da je rad `izvanredna knjiga`, napominje da je Zombart izostavio neke neugodne istine i ignorisao moćne mistične elemente judaizma. Zombart je odbio da prizna, kao što je i Veber radio, gde god da su ovi religijski sistemi, uključujući i judaizam, bili, trgovina nije cvetala. Jevrejski biznismeni, kao na primer, Kalvinisti , su imali tendenciju da rade i budu najuspešniji tek onda kada napuste svoje tradicionalno versko okruženje i pređu na “svežije pašnjake“.[4]
U svojoj eklektičnoj knjizi iz 1913. godine Suština kapitalizma , Zombart je nastojao da obezbedi psihološki i sociološki portret savremenog biznismena i da objasni poreklo kapitalističkog duha.[5]
U radu objavljenom 1915. godine, `rat knjiga` pod nazivom Handler i Helden Zombart je pozdravio `nemački rat` kao `neizbežan sukob između engleske komercijalne civilizacije i kulture herojske Nemačke`. U ovoj knjizi, prema Fridrih Hajeku, Zombart otkriva neograničen prezir prema `komercijalnim stavovima engleskog naroda` koji su izgubili sve ratoborne instinkte, kao i prezir prema `univerzalnim težnjama za sreću pojedinca`. Za Zombarta, u ovom radu, najviši ideal je `nemačka ideja države` kako su ga je formulisali Fihte, Lasale i Rodbertus, država nije ni osnovana ni formirana od strane pojedinaca, niti skupa pojedinaca, niti je njegova svrha da služi bilo kakve interese pojedinaca. To je zajednica ljudi u kojoj pojedinac nema prava, već samo obaveze. Ideje iz 1789.- sloboda, jednakost, bratstvo - su karakteristični komercijalni ideali koji nemaju nijednu drugu svrhu osim da obezbede određene prednosti za pojedince. Zombart dalje tvrdi da je rat pomogao Nemcima da ponovo otkriju svoju `slavnu herojsku prošlost kao ratnog naroda`; da su sve privredne aktivnosti podređene u vojne svrhe; i da je smatranje rata kao nehumano i besmisleno proizvod komercijalnih stavova. Postoji život veći od individualnog života, života ljudi i života države, a to je svrha pojedinca da se žrtvuje za taj viši život. Rat protiv Engleske je stoga i rat protiv suprotnog ideala - komercijalnog ideala individualne slobode.
Dalji tok njegove karijere i sociologija[uredi]
Godine 1917., Zombart je postao profesor na Humboltovom univerzitetu, tada najmoćnijem univerzitetu u Evropi, ako ne i u svetu, nasledivši njegovog mentora Adolf Vagnera. U tom periodu on je bio jedan od najpoznatijih živih sociologa, više istaknut savremenik nego čak i njegov prijatelj Maks Veber. Zombartovo insistiranje na sociologiji kao delu humanističke nauke, nužno zato što se bavila ljudskim bićima i stoga je bilo obavezno unutrašnje, saosećajno razumevanje, a ne spoljašnje, objektivno razumevanje. - postalo je veoma nepopularano i tokom njegovog života. To je viđeno kao suprotno od društvenih nauka, u tradiciji Ogista Konta, Emil Dirkema, i Maks Vebera, (mada je ovo nesporazum, jer je Veber u velikoj meri delio Zombartove poglede na ove stvari) - što je bilo moderno u to vreme i više ili manje ostalo tako do dan danas. Zombartovi ključni sociološki eseji su sakupljeni u njegovom radu iz 1956. godine Noo-Sociologija nem. Noo-Soziologie .
Kasna karijera i nacionalni socijalizam[uredi]
U toku Vajmarske republike, Zombart je naginjao ka nacionalizmu, a o njegovom odnosu prema nacizmu se raspravlja i dan danas.
Godine 1934. objavio je Nemački socijalizam nem. Deutscher Sozialismus" u kome je tvrdio da je `novi duh` počeo da vlada ljudskom rasom. Doba kapitalizma i proleterskog socijalizma je bilo gotovo, i `nemački socijalizam` zauzima njihovo mesto. Ovaj nemački socijalizam stavlja `dobrobit celog iznad dobrobiti pojedinca`.[6] Novi pravni sistem će se zasnivati na tome da su `pojedinci bez ikakvih prava, već samo sa obavezama ` i da ` država nikada ne treba proceniti fizička lica kao pojedinačna, već samo kao grupu koja predstavlja ova lica `.[7] Nemački socijalizam je bio u pratnji nacionalnog duha nem. Volksgeist. Antiteza nemačkog duha je jevrejski duh, ali ne zbog toga što su rođeni kao Jevreji ili verovanjem u judaizam, već zbog prisustva kapitalističkog duha kod njih..[8] Englezi poseduju kapitalistički duh i glavni zadatak Nemaca i nacionalnog socijalizma je da unište taj Jevrejski duh.[8]

Međutim, njegova knjiga iz 1938., koja je antropološka, Od ljudi nem. Vom Menschen, jasno je protiv nacista, i zaista je bila sprečena u publikaciji i distribuciji od strane nacista. U svom odnosu prema nacistima, on se često poredi sa Martin Hajdegerom kao i njegov mlađi prijatelj i kolega Karl Šmit, ali je jasno da, dok su ova druga dvojica pokušavala da budu avangardni mislioci za Treći Rajh, Zombart je uvek bio mnogo više ambivalentan. On je imao mnogo, zaista više nego što je to bilo tipično, jevrejskih učenika, od kojih je većina posle rata o njemu milsila prilično pozitivno, iako je jasno da nije bio nikakav heroj pokreta otpora.

Nasleđe[uredi]
Zombartovo nasleđe je danas teško utvrditi, jer je nacional-socijalistička asocijacija učinila ponovnu procenu teškom. Kao što je navedeno u ekonomskoj istoriji, njegov `moderni kapitalizam` se smatra kao prekretnica i inspiracija, iako su mnogi detalji dovedeni u pitanje. Kao Veber, Zombart stavlja sistem dvojnog knjigovodstva kao važnu komponentu modernog kapitalizma. On je u `Srednjevekovnim i modernim komercijalnim preduzećima` napisao da je `Sam koncept Kapital-a izveden iz običnog načina gledanja na stvari; može se reći da kapital, kao kategorija, nije postojao pre dvojnog knjigovodstva. Može se definisati kao količina bogatstva koja se koristi u pravljenju profita i koja stiže na račune.[9] On je takođe skovao termin i koncept kreativne destrukcije koji je ključni sastojak Jozef Šumpeterove teorije inovacija.[10][11] [16] [17] U sociologiji, njegova sociološka teorija uvek je smatrana čudnom i danas je više filozofskih sociologa i kulturologa koji, zajedno sa neproslavljenim ekonomistima, koriste njegov rad. Zombart je oduvek bio veoma popularan u Japanu.
Jedan od razloga zašto on nije bio priznat u Sjedinjenim Američkim Državama je i to što većina njegovih radova nije bila dugo vremena prevođena na engleski jezik - uprkos njegovoj klasičnoj studiji o tome zašto ne postoji socijalizam u Americi.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina sociolozi su pokazali interes za Zombartov rad.[12][13]
Zombartovi radovi[uredi]
Sombart, Werner (1905) [1896]: Sozialismus und soziale Bewegung. Jena: Verlag von Gustav Fischer. English translation: Socialism and the Social Movement in the 19th Century, New York: G.P. Putnam’s Sons, 1898.
Sombart, Werner (1906): Das Proletariat. Bilder und Studien. Die Gesellschaft, vol. 1. Berlin: Rütten & Loening.
Sombart, Werner (1906): Warum gibt es in den Vereinigten Staaten keinen Sozialismus? Tübingen: Mohr. Several English translations, incl. (1976): Why is there No Socialism in the United States. New York: Sharpe.
Sombart, Werner (1911): Die Juden und das Wirtschaftsleben. Leipzig: Duncker. Translated into English: The Jews and Modern Capitalism., Batoche Books, Kitchener, 2001.
Sombart, Werner: Der moderne Kapitalismus. Historisch-systematische Darstellung des gesamteuropäischen Wirtschaftslebens von seinen Anfängen bis zur Gegenwart. Final edn. 1928, repr. 1969, paperback edn. (3 vols. in 6): 1987 Munich: dtv. (Also in Spanish; no English translation yet.)
Sombart, Werner (1913): Krieg und Kapitalismus. München: Duncker & Humblot, 1913.
Sombart, Werner (1913): Der Bourgeois. München und Leipzig: Duncker & Humblot, 1913.
Sombart, Werner (1913): Luxus und Kapitalismus. München: Duncker & Humblot, 1922. English translation: Luxury and capitalism. Ann Arbor: University of Michigan Press.
Sombart, Werner (1915): Händler und Helden. München: Duncker & Humblot. 1915.
Sombart, Werner (1934): Deutscher Sozialismus. Charlottenburg: Buchholz & Weisswange. English translation (1937, 1969): A New Social Philosophy. New York: Greenwood.
Sombart, Werner (1938): Vom Menschen. Versuch einer geisteswissenschaftlichen Anthropologie. Berlin: Duncker & Humblot.
Sombart, Werner (1956): Noo-Soziologie. Berlin: Duncker & Humblot.
Sombart, Werner (2001): Economic Life in the Modern Age. Reiner Grundmann, eds. New Brunswick: Transaction. (New English translations of key articles and chapters by Sombart, including (1906) in full and the segment defining Capitalism from (1916))

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar (pre svega Slavija, ako nam se potrefe termini).
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 99 - 106 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 250 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 43528549

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.