ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007, 2020
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lotos sutra- Tsugonari Kubo & Akira Yuvama: 404 strane, 2520 din.
LOTOS SUTRA
(Taishō tom 9, broj 262)
Sa kineskog prevoda Kumārajive na engleski preveli
Tsugunari Kubo
i
Akira Yuyama
Saopštenje povodom objavljivanja Tripiṭake na
engleskom
Smatra se da budistički kanon sadrži osamdeset i četiri hiljade
različitih učenja. Verujem da je ovome razlog to što je bazični
pristup Buddhe bio da propisuje različito lečenje zavisno od
bolesti duha, baš kao što lekar propisuje različit lek zavisno od
bolesti. Na ovaj način su njegova učenja uvek bila odgovarajuća
za određenog pojedinca koji pati i u razdoblju tokom kojeg je dato
njegovo učenje i tokom vekova nijedan lek koji je propisao nije
podbacio u olakšavanju patnje kojoj je bio namenjen.
Od Velike Smrti Buddhe pre dve hiljade i pet stotina godina,
njegova poruka mudrosti i saosećajnosti raširila se svetom; pa
ipak, u istoriji Japana još niko nije pokušao da prevede čitav
budistički kanon na engleski. Moja je najveća želja da se
postaram da ovo bude obavljeno i da učinim da prevodi budu
dostupni mnogim ljudima koji govore engleski a koji nisu nikad
imali priliku da saznaju nešto o učenjima Buddhe.
Naravno, nemoguće je za nekoliko godina prevesti svako od
osamdeset i četiri hiljade učenja Buddhe. Stoga, dao sam da se
stotinu trideset i devet spisa iz ogromnog Taishō kineskog
budističkog kanona uvrsti u Prvo izdanje ovog prevodilačkog
projekta.
U prirodi je ovog poduhvata da će njegov ishod sigurno biti
kritikovan. Uprkos tome, ubeđen sam da ako neko ne uzme na
sebe da započne ovaj projekat on nikad neće biti obavljen. U isto
vreme, nadam se da će se u budućnosti pojaviti poboljšano,
revidirano izdanje.
Zahvaljujući naporima više od stotinu budističkih sholara sa
Istoka i Zapada, izuzetno je zadovoljstvo što je ovaj
monumentalni projekat napokon započet. Neka zraci Mudrosti
Saosećajnog dopru do svake osobe na svetu.
Numata Yehan
07.08.1991 Osnivač English Tripitaka Project-a
Uvodna reč urednika
Januara 1982. godine, dr. Numata Yehan, osnivač Bukkyō Dendō
Kyōkai-a (Društvo za promociju budizma), odlučio je da započne
monumentalni posao prevođenja kompletne Taishō edicije
kineske Tripiṭake (budističkog kanona) na engleski jezik. Pod
njegovim vođstvom osnovan je poseban pripremni odbor u aprilu
1982. godine. Do jula iste godine, Odbor prevodilaštva engleske
Tripiṭake bio je zvanično okupljen.
Početni Odbor činili su sledeći članovi: (preminuli) Hanayama
Shōyū (predsednik odbora), (preminuli) Bandō Shōjun, Ishigami
Zennō, (preminuli) Kamata Shigeo, Kanaoka Shūyū, Mayeda
Sengaku, Nara Yasuaki, (preminuli) Sayeki Shinkō, (preminuli)
Shioiri Ryōtatsu, Tamaru Noriyoshi, (preminuli) Tamura
Kwansei, Uryázu Ryūshin i Yuyama Akira. Pomoćni članovi
Odbora bili su po ovom redosledu: Kanazawa Atsushi, Watanabe
Shōgo, Rolf Giebel sa Novog Zelanda i Rudy Smet iz Belgije.
Nakon održanih sastanaka posvećenih planiranju na mesečnom
nivou, Odbor je odabrao stotinu trideset i devet tekstova za Prvo
izdanje prevoda, sveukupno približno sto štampanih svezaka.
Odabrani tekstovi nisu nužno ograničeni na one koji su izvorno
napisani u Indiji već takođe uključuju i radove koji su napisani i
sastavljeni u Kini i Japanu. Dok objavljivanje Prvog izdanja bude
napredovalo, od preostalih radova odabiraće se tekstovi za Drugo
izdanje; ovaj proces nastaviće se sve dok se ne objave svi tekstovi
napisani kako na japanskom tako i na kineskom.
Iskreno govoreći, biće potrebno stotinu ili više godina da se na
engleski prevedu kompletni kineski i japanski tekstovi jer oni
obuhvataju na hiljade radova. I pored toga, prema želji dr.
Numate, iskrena je nada Odbora da će se ovaj projekat nastaviti
sve dok se ne privede kraju, čak i nakon što svi sadašnji članovi
Odbora budu preminuli.
Dr. Numata je preminuo petog maja 1994. godine u devedeset i
sedmoj godini, poverivši svom sinu, gospodinu Numati
Toshihideu nastavljanje i dovršavanje Prevodilačkog projekta.
Odbor je takođe izgubio svog sposobnog i predanog predsednika,
profesora Hanayamu Shōyūa šesnaestog juna 1995. godine koji
je preminuo u šezdeset trećoj godini. Nakon ovih ozbiljnih
udaraca, Odbor je oktobra 1995. godine izabrao mene, tadašnjeg
potpredsednika Musashino koledža za žene, za predsednika.
Odbor je obnovio rešenost da sprovede u delo plemenitu nameru
dr. Numate pod vođstvom gospodina Numate Toshihidea.
Sadašnji članovi Odbora su Mayeda Sengaku (predsednik
odbora), Ishigami Zennō, Ichisima Shōshin, Kanaoka Shūyū,
Nara Yasuaki, Tamaru Noriyoshi, Uryazu Ryūshin, Yuyama Akira, Kenneth. K. Tanaka, Watanabe Shōgo i pomoćni član
Yonezawa Yoshiyasu.
Numata centar za budističke prevode i istraživanja osnovan je
novembra 1984. godine u Berkliju, Kalifornija, SAD kako bi
pomogao u objavljivanju Prvog izdanja BDK English Tripiṭake.
Odbor izdavaštva je organizovan decembra 1991. godine u
Numata centru. Otada se objavljivanje svih svezaka obavlja i
nastaviće se da se obavlja pod nadzorom ovog Odbora u bliskoj
saradnji sa Odborom uredništva iz Tokija.
Mayeda Sengaku
Predsednik Odbora uredništva
BDK English Tripiṭake
Uvodna reč izdavača
U ime članova Odbora izdavaštva, srećan sam što predstavljam
ovu knjigu kao najnoviji doprinos BDK English Tripiṭaka Seriesu. Članovi Odbora izdavaštva pobrinuli su se da svaki tom ovog
izdanja prođe kroz rigorozni niz mera pri uređivanju i sastavljanju
knjige.
Početno prevođenje i uređivanje budističkih spisa koji se nalaze
u ovom i ostalim tomovima BDK English Tripiṭaka-e obavljeni
su pod vođstvom Odbora izdavaštva iz Tokija kojim predsedava
profesor Sengaku Mayeda, profesor emeritus na univerzitetu
Musašino. I Odbor uredništva u Tokiju i Odbor izdavaštva sa glavnim sedištem u Berkliju, Kalifornija posvećeni su produkciji
jasnih, čitljivih prevoda tekstova budističkog kanona na engleski.
Delajući na ovaj način, članovi oba odbora i pridruženo osoblje
odaju počast dubokoj veri, duhu i brizi preminulog Prečasnog dr
Yehana Numate koji je osnovao BDK English Tripiṭaka Series s
namerom da širom sveta raseje budistička učenja.
Dugoročni cilj našeg projekta je prevođenje i objavljivanje
tekstova koji se nalaze u Taishō ediciji kineskog budističkog
kanona koje se sastoji od stotinu svezaka, kao i nekoliko uticajnih
vankanonskih tekstova japanskog budizma. Spisak tekstova koji
su odabrani za Prvo izdanje ovog prevodilačkog projekta može se
naći na kraju svakog toma iz izdanja.
Kao nedavno imenovani predsednik Odbora izdavaštva, velika mi
je čast da služim na položaju koji su prethodno držali pokojni dr.
Philip B. Yampolsky koji je za života bio izuzetno dobar prema
meni; cenjeni dr. Kenneth K. Inada koji je ostvario tako snažan
uticaj na izučavanje budizma u Sjedinjenim Državama; i dragi
pokojni dr. Francis H. Cook, dragi prijatelj i kolega.
Na kraju, želim da se zahvalim članovima Odbora izdavaštva na
izuzetnom trudu koji su uložili tokom pripremanja ovog toma za
objavljivanje: glavnoj urednici Marianne Dresser, Hudaya
Kandahjayi, Eisho Nasuu, Prečasnom Kiyoshi Yamashiti i
Prečasnom Brianu Nagati, Predsedniku Numata Centra za
budističke prevode i istraživanja.
John R. McRae
Predsednik Odbora za izdavaštvo
Uvodna reč prevodilaca
Ovaj prevod je izrađen na osnovu Kumārajīvine kineske verzije,
Miao fa lian hua jing koja se sastoji od sedam fascikli (Taishō
tom 9, broj 262, 1c12-62b1). Poreklom iz kraljevske porodice
koja je vladala Kuchom (sadašnja autonomna provincija
Xinjiang, Kina), uopšteno se veruje da je Kumārajīva preveo
Saddharma-puṇḍarīka Sūtru (Spis o Belom lotosu čudesnog
zakona) na kineski 406. godine p.n.e..
Pri prevođenju kineskog teksta na engleski kao osnovni tekst
koristili smo Kasuga ediciju Kumārajivīne verzije Lotos Sutre a
ne Taishō ediciju. Uz vrlo malo izuzetaka, štivo ove dve edicije
skoro je identično po značenju a razlike su odveć neznatne da bi
imale ikakvog značajnijeg uticaja na prevod. Potrudili smo se
učinimo ovaj prevod što čitljivijim a da se pri tome ne udaljimo
od izvornog značenja.
Poslednja rečenica prvog stihovanog dela Poglavlja XXIII
(Taishō tom 9, broj 262, 53b25) koju smo preveli kao ’’Odao sam
počast Bhagavatu/Kako bih postigao krajnju mudrost.’’ nema
korelirajuće štivo ni u jednom postojećem rukopisu na sanskritu,
niti se nalazi u tibetanskom kanonu ni u kineskoj verziji koju je
sa sanskrita preveo Dharmarakṣa 267. godine n.e. (Taishō tom 9,
broj 263). Štaviše, nije prisutna u brojnim merodavnim edicijama
budističkog kanona na kineskom jeziku.
Prema pokojnom profesoru Shōkōu Kabutogiju, najistaknutijem
stručnjaku za različite edicije Kumārajīvine verzije Lotos Sutre,
Kasuga edicija je superiorna u odnosu na ostale. Najpouzdanija
edicija, štampana 1263. godine, čuva se u hramu Tōshōdaiji u Nari. Zadovoljstvo nam je da kažemo da je ovaj tekst objavljen u
faksimilu pod uredništvom dr. Kabutogija (Tokio: The Reiyukai,
1979). Štaviše, prema savetu dr. Kabutogija, pokojni profesor
Yukio Sakamoto uvrstio je ovu verziju teksta zajedno sa
trotomnim japanskim prevodom u džepno izdanje koje je objavio
Iwanami Shoten (Tokio, 1962-67). Međutim, u mnogim
slučajevima nismo nužno sledili tradicionalnu kinesko-japansku
interpretaciju.
S time u vezi konsultovali smo verzije na sanskritu i, u retkim
prilikama, na tibetanskom. Verzija na sanskritu, takozvana
srednjeazijska recenzija, a posebno Rukopis iz Kašgara je od
velikog značaja. Ovaj rukopis je nesumnjivo prepisan u drevnom
gradu-oazi Khotanu ali se uopšteno naziva Rukopis iz Kashgara
jer je 1903. godine veći deo rukopisa tamo pribavio N.F.
Petrovsky, tadašnji konzul Carske Rusije. Nažalost, ovaj rukopis
nije ostao netaknut. Rasut je po mnogim mestima širom sveta a
neke stranice ili nedostaju ili su oštećene. I pored toga, dostupni
delovi su skoro u potpunosti reprodukovani u faksimilu pod
uredništvom profesora Lokesha Chandre sa Međunarodne
akademije indijske kulture iz Nju Delhija (1976. godina; reprint
uradio Reiyukai 1977. godine). Kao plod mukotrpnog rada,
profesor Hirofumi Toda sa univerziteta Tokushima objavio je
latinično izdanje ovog teksta (Tokushima, 1981. godina).
Zanimljivo je ovde primetiti da se u određenom broju slučajeva,
naročito onih koji se tiču kineskih vlastitih imena, bilo u
transkripciji, bilo u prevodu, Kumārajīvina verzija više slaže sa
štivom srednjeazijske recenzije na sanskritu nego sa ostalim
štivom, poput štiva nađenog u Nepalu ili na drevnom nalazištu Gilgit na severozapadnom delu indijskog podkontinenta ili dela
štiva sa Tibeta. U ovakvim slučajevima rado smo usvajali verziju
srednjeazijske recenzije pošto su neka štiva na kineskom
zbunjujuća.
Unutar budističkog kanona Lotos Sutra je jedan tekst koji bi
trebalo da se čita kao celina. Preporučujemo da se tekst čita od
početka i da se čitanje nastavi poglavlje po poglavlje kako bi se
ova veličanstvena drama mogla u potpunosti shvatiti dok se
razotkriva. U ovom smislu, Poglavlje I može biti viđeno kao
dramatični uvod dok dobro poznate parabole koje se pojavljuju u
nastavku sutre služe da razjasne čitav narativ i da ga učine
zanimljivijim.
Za čitaoca koji želi kratak rezime Lotos Sutre, predlažemo da
pročita predgovor temeljnom radu profesora Leona Hurvitza Spis
o cvatu lotosa dobre Dharme (Njujork: Columbia University
Press, 1976. godina).
Onima koji budu želeli da dodatno istražuju Lotos Sutru savetuje
se da konsultuju neizostavni bibliografski rad profesora Hajime
Nakamure, Indijski budizam: pregled sa bibliografskim
beleškama (Hirakata: izdanje Kamsai univerziteta za strane
studije, 1980. godina) i raniji rad Akire Yuyame, Bibliografija
sanskritskih tekstova Saddharmapuṇḍarīkasūtre (Kanbera:
Australian National University Press, 1970. godina).
Poslednjepomenuti tom sadrži informacije o verzijama na drugim
jezicima. Poglavlje I
Uvod
Ovako sam čuo. Jednom je Buddha ostao u gradu Rājagṛha, na
planini Gṛdhrakūṭa zajedno sa velikim saborom od dvanaest
hiljada monaha od kojih su svi bili arhati, čija je iskvarenost
okončana, koji su oslobođeni zbunjenosti koju nose želje, koji su
ostvarili vlastite ciljeve, pokidali okove postojanja i postigli
potpunu mentalnu disciplinu. Njihova imena su Ājñātakauṇḍinya,
Mahākāśyapa, Uruvilvakāśyapa, Gayākāśyapa, Nadīkāśyapa,
Śāriputra, Mahā-maudgalyāyana, Mahākātyāyana, Aniruddha,
Kapphiṇa, Gavāṃpati, Revata, Pilindavatsa, Bakkula,
Mahākauṣṭhila, Nanda, Sundarananda, Pūrṇamaitrāyaṇīputra,
Subhūti, Ānanda i Rāhula. Svi su oni bili veliki arhati, poznati
saboru. Osim njih tu je još bilo i dve hiljade drugih, kako onih
koji nisu više imali šta da nauče tako i onih koji jesu. Tu je bila i
monahinja Mahāprajāpatī sa šest hiljada pratioca, kao i monahinja
Yaśodharā, majka Rāhule, sa svojom pratnjom.
Tu je bilo takođe i osam hiljada bodhisattva mahāsattvi, i svi oni
su nepovratno ostvarili najviše, potpuno prosvetljenje (anuttarā
samyaksaṃbodhi). Oni su stekli dhāraṇīje, ostvarili se u
elokvenciji i pokrenuli nepovratni točak Dharme. Svako od njih
je odao počast nebrojenim stotinama hiljada buddha, zasadio
korenje zasluge u njihovom prisustvu i uvek dobijao njihove
pohvale. Oni su takođe razvili saosećajnost i unutar sebe samih,
umešno su podstakli ostale da stupe u mudrost buddhe, stekli su
veliku mudrost i dospeli na drugu obalu. Svi oni su čuveni u
bezbrojnim svetovima i spasili su nebrojeno stotina hiljada budnih bića. To su Mañjuśrī, Avalokiteśvara, Mahāsthāmaprāpta, Nityodyukta, Anikṣiptadhura, Ratnapāni, Bhaiṣajyarāja, Pradānaśūra, Ratnacandra, Candra-prabha, Pūrṇacandra,
Mahāvikramin, Anantavikramin, Trailokyavikrama, Bhadrapāla,
Maitreya, Ratnākara i Susāthavāha. Ukupno je bilo osam hiljada
ovakvih bodhisattva mahāsattvi.
Tamo je u to vreme takođe bio Śakra, kralj deva i bio je u pratnji
deset hiljada devaputri. Candra, Samantagandha, Ratnaprabha I
velike deve iz četiri četvrti bile su tamo, zajedno sa pratnjom od
deset hiljada devaputri. Tamo su bile devaputre Īśvara i
Maheśvara u pratnji trideset hiljada devaputri. Tamo su bili i
Brahma, gospodar sahā sveta, kao i veliki Brahma Śikhin i veliki
Brahma Jyotiṣprabha u pratnji dvanaest hiljada devaputri. Takođe
je tamo bilo i osam kraljeva nāga - Nanda, Upananda, Sāgara,
Vāsukin, Takṣaka, Anavatapta, Manasvin i Utpalaka – a svakog
od njih je okruživalo nekoliko stotina hiljada pratioca.
Tu su bila i četiri kralja kiṃnara čija su imena Dharma,
Sudharma, Mahādharma i Dharmadhara i svaki je imao nekoliko
stotina hiljada pratioca. Tamo su bila i četiri kralja ghandarvi -
Manojña, Manojñasvara, Madhura i Madhurasvara, svaki od njih
sa po nekoliko stotina hiljada pratioca. Tu su takođe bila i četiri
kralja asura - Baḍin, Kharaskandha, Vemacitra i Rahu, svaki sa
po nekoliko stotina hiljada pratioca. Mahātejas, Mahākāya,
Mahāpūrṇa i Maharddhi-prāpta, četiri kralja garuḍa, bili su tamo
sa nekoliko stotina hiljada pratioca. Konačno, tu je bio i kralj
Ajātaśatru, sin Vaidehīja, sa nekoliko stotina hiljada pratioca.
Svaki od njih se, nakon naklona Buddhinim stopalima, povukao i
seo po strani.Tada je Bhagavat bio okružen četvorostrukim saborom (monasi,
monahinje, nezaređeni muškarci i nezaređene žene), odavana mu
je počast i hvala. Potom je podučavao bodhisattve o Mahayana
sutri po imenu Neizmerna Značenja (Mahānirdeśa), uputstvu za
bodhisattve, nagomilanom znanju buddha. Nakon što je završio
sa podučavanjem o ovoj sutri, Buddha je seo prekrštenih nogu,
ušao u samādhi po imenu ‘stanište neizmernih značenja’ (anantanirdeśa-pratiṣṭhāna) i ostao nepomičan, kako telom tako i umom.
Obični i veliki māndārava i manjūṣaka cvetovi su s neba padali
poput kiše, prekrivajući Buddhu i sve njegove pratioce a čitav
buddha svet je podrhtavao u šest smerova. Tada se sva stvorenja,
monasi, monahinje, nezaređeni muškarci, nezaređene žene, deve,
nāge, yakṣe, gandharve, asure, garuḍe, kiṃnare, mahorage,
kraljevi i plemeniti carevi, nakon što su iskusili nešto što je bez
presedana, ispuniše radošću, i spojenih dlanova pažljivo gledaše
u Buddhu.
Potom je Buddha iz čuperka sedih dlaka među obrvama emitovao
zrak svetla. Ovo je osvetlilo svih osamnaest hiljada svetova na
istoku, od najnižeg pakla, Avīcija, sve do Akaniṣṭha nebesa. Sva
budna bića ovih svetova što žive u šest prelaznih stanja postala su
vidljiva sa ovoga sveta. Takođe su se videle i buddhe tih svetova
i moglo se čuti kako podučavaju o Dharmi. Videli su se monasi,
monahinje, nezaređeni muškarci i nezaređene žene i oni koji su
praktikovali i postigli stazu; bodhisattva mahāsattve, različito
uslovljeni i prouzročeni, različiti u pojavi, obdareni u različitim
stupnjevima spremnošću da razumeju takođe su bili viđeni kako
praktikuju stazu bodhisattvi. Videle su se sve buddhe koje su postigle parinirvāṇu, kao i njihove stupe sačinjene od sedam
dragocenosti.
Tada je Bodhisattva Maitreya pomislio: ‚‚Bhagavat je sada
manifestovao znak velike transcendentalne moći. Šta je uzrok
ovome čudu? Buddha, Bhagavat sada je stupio u samādhi. Kod
koga da se raspitam o ovom predivnom čudu? Ko bi bio u stanju
da mi odgovori?’’
Potom je dalje mislio: ‚‚Ovaj Mañjuśrī, Princ Dharme, pažljivo je
pratio i odavao počast nebrojenim buddhama prošlosti. On je
sigurno već video ovakav čudesan znak. Sada ću ga upitati.’’
Istovremeno su monahinje, monasi, nezaređeni muškarci,
nezaređene žene, nāge, yakṣe i ostali pomislili: ‚‚Kod koga sada
da se raspitamo o ovom silnom sjaju i čudesnom znaku ovog
buddhe?’’
Potom je Bodhisattva Maitreya, želeći da otkloni vlastitu
zbunjenost, a poznajući um četvorostrukog sabora monaha,
monahinja, nezaređenih muškaraca i nezaređenih žena, kao i um
nāga, yakṣi i ostalih bića iz tog skupa, upitao Mañjuśrīja: ‚‚Koji
je uzrok ovome čudesnom znaku, ovome velikom zraku svetla što
osvetljava osamnaest hiljada svetova na istoku i čini vidljivim
ukrase svih buddha svetova?’’
Odmah potom se Bodhisattva Maitreya, želeći da dodatno pojasni
smisao ovoga, u stihu obratio Mañjuśrīju:
‚‚O, Mañjuśrī!
Zašto je Vođa
Emitovao nadaleko i naširoko ovaj zrak svetlosti
Iz čuperka sedih dlaka među obrvama,
Zašto je omogućio da māndārava i manjūṣaka cvetovi Padaju s neba poput kiše
I zašto je razgalio ljude
Miomirisnim daškom sandalovine?
Iz ovog razloga
Zemlja je potpuno ukrašena
I svet podrhtava u svih šest smerova,
I četvorostruki sabor je potpuno razdragan,
Telom i umom oduševljen što je iskusio
Takvo čudo koje je bez presedana.
Iz dubina Avīci pakla
Sve do samog vrha postojanja,
Zrak svetlosti između njegovih obrva
Osvetljava osamnaest hiljada svetova
Što svetlucaju kao zlato,
Rođenja i smrti živih bića
Iz šest prelaznih stanja postojanja,
Dobra i loša dela
Preko kojih su primili
Dobre i loše posledice,
Sve to se vidi odavde.
Takođe se vide i buddhe
I Gospodar Mudraca (Narendrasiṃhā)
Koji podučavaju o ovoj prefinjenoj i uzvišenoj sutri.
Ispuštajući nežne zvukove čistim glasovima,
Podučavaju nebrojeno mnoštvo stotina hiljada bodhisattvi.
Glasova dubokih i zavodljivih
Poput zvukova Brahme
Bude želju u ljudima da ih saslušaju.
U svakom svetu podučavaju o Istinskoj Dharmi;
Oni osvetljavaju Buddha-Dharmu
I prosvetljuju budna bića
Služeći se raznovrsnim objašnjenjima
I nebrojenim primerima.
One koji pate i koji su utučeni
Zbog starosti, bolesti i smrti
Oni podučavaju o nirvani
Kako bi iskorenili njihove patnje.
One sa zaslugama,
One koji su odali počast buddhama
I one koji tragaju za izvrsnom Dharmom
Oni podučavaju o idealu pratyekabuddhe.
One naslednike buddha
Koji su praktikovali raznovrsne prakse
I koji su u potrazi za krajnjom mudrošću
Oni podučavaju o čistoj stazi.
O, Mañjuśrī!
Tokom mog boravka ovde, vidim i čujem
Stotine hiljada stvari na taj način izloženih.
Ima mnogo takvih stvari.
Sada ću ih ukratko objasniti.
U ovim svetovima vidim bodhisattve,
Kojih ima koliko i zrna peska u reci Gang
Kako tragaju za stazom buddha
U skladu sa njihovim raznovrsnim situacijama.
Neki se prihvataju prakse darivanja,
Radosno darujući zlato, srebro, koral, bisere,
Dragulje, školjke, ahate, dijamante,
Sluge, taljige i ukrašena nosila -
Sve ovo daruju radosno,
Prenoseći zaslugu na stazu buddha,
Želeći da pribave ovo vozilo
Koje je najviše u tri sveta
I koje sve buddhe hvale.
Ostale bodhisattve dele darove
Poput taljiga u koje su upregnuta četiri konja
I koje su ukrašene rešetkama,
Baldahinima i ukrasnim strehama.
Dalje, vidim bodhisattve koje,
U potrazi za najvišom stazom,
Dele darove poput svojih tela, mesa, šaka i stopala,
Kao i poput svojih supruga i dece.
Dalje, vidim bodhisattve
Koji radosno daju svoje glave, oči i tela
Dok tragaju za mudrošću buddha.
O, Mañjuśrī!
Vidim kraljeve na hodočašću do buddha,
Kako se raspituju o najvišoj stazi,
Ostavljajući svoje bogate zemlje,
Palate, podanike i hareme,
Kako briju glave i brade
I nose odoru Dharme.
Vidim kako se neke bodhisattve zamonašuju,
I odvojeni od drugih održavaju se u smirenosti,
Recitujući sutre sa zadovoljstvom.