Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Svet je samo san – Paramhansa Yogananda; 124 str. 985 din.
SVAMI JOGANANDA
SVET JE SAMO SAN
SADRŽAJ
1
NAUĈNI DOKAZ REINKARNACIJE
5
REINKARNACIJA: PUT DUŠE KA SAVRŠENSTVU
7
REINKARNACIJA: PUT DUŠE KA SAVRŠENSTVU
21
DA LI ĆE ISUS PONOVO DA DOĐE?
31
SVET JE SAMO SAN
41
BOG KAO OTAC I BOG KAO MAJKA
45
OTAC
47
GLEDANJE OĈIMA KOJE VIDE
59
NEVIDLJIVI ĈOVEK
67
ŠTA SU DUHOVI?
83
HRIST I KRIŠNA SU AVATARI JEDNE ISTINE
99
VIZIJA HRISTA I KRIŠNE
101
DESET BOŽJIH ZAPOVESTI
111
KORACI KA UNIVERZALNOJ HRISTOVOJ SVESNOSTI
SVET JE SAMO SAN
NAUĈNI DOKAZ REINKARNACIJE
Oko 1926. godine.
Ako neko veruje u Boga, tada moţe da prihvati i verovanje u
reinkarnaciju, s obzirom da ova dva koncepta zavise jedan od drugog.
Međutim, šta je sa skepticima i ateistima? Moţe li istina o reinkarnaciji
da se dokaţe nauĉnim eksperimentom, kako bi mogla da se pruţi ne
samo nada, nego i stvaran dokaz o postojanju?
Materijalistiĉki nauĉnici tvrde da nisu pronašli ni jedan stvaran
dokaz o postojanju Boga, pa ne mogu da ponude nikakav dokaz ni o
postojanju Njegovih zakona, dajući ĉitavom ţivotu jednaku priliku da
se dokaţe putem reinkarnacije. Takvim nauĉnicima patnja nevine dece i
druge nepravde u ţivotu izgledaju neobjašnjive, pa je i to dokaz da
Tvorac ne postoji.
Nauĉni zakon
S druge strane, oni koji su uvereni u postojanje Boga, baziraju
svoje uverenje na pukom verovanju, a nemaju nikakav nauĉan dokaz
koji bi mogli da ponude onima koji ne veruju. Oni se uglavnom ne
usuđuju da pretraţuju i dublje da ispituju svoju veru, iz straha da je ne izgube ili da ne dođe do nekih socijalnih neslaganja. Drugim reĉima, oni
nisu ni svesni da postoje spiritualni zakoni koji mogu da dokaţu da je
to što oni veruju istinito.
Zašto se ne bi duhovni zakoni istraţivali istim metodama
eksperimentisanja koje koriste materijalistiĉki nauĉnici, kada otkrivaju
fiziĉke istine? To pitanje su postavili indijski mudraci pre mnogo
vekova i dali su sebi zadatak da odgovore na njega. Njihovi
eksperimenti su rezultat nauĉnih metoda koje svako moţe da sledi da bi
otkrio stvarne duhovne zakone, kao što je sluĉaj sa reinkarnacijom i sa
bilo kojom drugom kosmiĉkom istinom.
Niko nema pravo da kaţe da reinkarnacija ili neki drugi
duhovni zakoni ne funkcionišu, dok god ne ispita metode kojima to
moţe da se dokaţe i dok ne vidi rezultate na samome sebi. Sumnjiĉavi
fiziĉari imaju pravo da izraze svoje mišljenje, ali to ostaje samo kao
jedan stav, a ne kao ĉinjenica. U fizici mora da se prihvati i sledi
određena procedura, ako se ţeli da dâ dokaz bilo koje iznete teorije.
Mikrobi nisu vidljivi golim okom, mora da se koristi mikroskop, da bi
se otkrilo njihovo prisustvo. Ako neko izbegava da istraţuje kroz
mikroskop, ne moţe da tvrdi da je nauĉno dokazao teoriju o prisustvu
mikroba. Znaĉi, njegov stav nije potvrđen, jer nije sledio propisana
pravila kojima bi došao do istine o datoj teoriji. Tako je i u duhovnim
oblastima. Otkrivena je metoda, propisana su pravila, a rezultati su
dostupni svakome ko je dovoljno zainteresovan da eksperimentiše. U
zapadnom svetu, zbog nedostatka ovakvog nauĉnog pristupa
duhovnim zakonima, znatno je umanjen znaĉaj religije kao vitalnog
faktora u ţivotu ĉoveka, a duhovne dokrine su odbacivane ili
prihvatane samo na osnovu liĉnih predrasuda, umesto da su rezultat
nauĉnog istraţivanja.
Kako su otkriveni duhovni zakoni
Kako su duhovni nauĉnici iz drevne Indije (riši) otkrili
nepobitne duhovne zakone? Kroz eksperimente ţivota i ĉoveka, a u
laboratoriji njihovih sopstvenih koliba. Da bi se pronašla istina za
fiziĉke stvari, mora da se eksperimentiše sa fiziĉkim supstancama. Isto
tako da bi se otkrila istina o reinkarnaciji, odnosno da bi se pratio put
koji jedna duša prolazi kroz mnoga tela, neophodno je izvršiti
eksperiment s ljudskom svešću. Ovi drevni nauĉnici su otkrili da se
ljudski ego odrţava kroz sve promene iskustva u ţivotu, za vreme
stanja svesnosti, sanjanja i za vreme spavanja bez sanjanja. Menjaju se
iskustva spoznaje, okruţenje, osećaji, misli, menja se stanje tela, ali
osećaj identiteta `Sopstvo` se ne menja od rađanja do smrti. Indijski
istraţivaĉi su se sloţili da koncepcijom na sebi, kroz konstantnu,
svesnu, duboku introspekciju ili posmatranjem razliĉitih promena stanja
u ţivotu - budnost, sanjanja, spavanje bez snova - ĉovek moţe da
spozna nepromenljivu i veĉnu prirodu Sopstva. Ĉovek je obiĉno
svestan svog budnog stanja, a ponekad je svestan i da sanja. Nije
neuobiĉajeno da je ĉovek ponekad tokom sanjanja svestan da sanja.
Određenom metodom i praksom, moguće je da ĉovek bude svestan
svakog stanja svog bivanja; budnost, sanjanje, spavanje bez snova, i
turija `duboko spavanje`,1 to jest uvek-budna nadsvesnost
(neograniĉena oblast uma) iza podsvesti bez sanjanja.
Relaksacija za vreme spavanja
Za vreme spavanja dolazi do nenamenog (spontanog)
opuštanja (oslobađanja) energije iz motornih i senzornih ţivaca.
Praksom moţe da se postigne da ĉovek izazove voljno tu relaksaciju i
za vreme budnog stanja. Za vreme velikog spavanja u smrti, dolazi do
totalne relaksacije - povlaĉi se energija iz srca i iz kiĉme. Pomoću
duboke meditacije ova kompletna relaksacija moţe da se sprovede
svesno, sa vreme budnog stanja. Drugim reĉima, svaka njegova reakcija
moţe da se postigne voljno i svesno, putem prakse.
U drevnoj Indiji rišiji su analizirali smrt, kao povlaĉenje
ţivotnog elektriciteta iz sijalice na ĉovekovom telu, sa ţicama motornih
i senzornih nerava, koji vode razliĉite kanale ka spoljašnjem izraţavanju.
Kao što elektricitet ne umire kada se povuĉe iz razbijene sijalice, tako se
i ţivotna energija ne uništava kada se povuĉe iz nevoljnih ili nehotiĉnih
nerava. Energija ne umire. Ona se u sluĉaju smrti samo povuĉe u
Kosmiĉku energiju.
Povlaĉenje struje
Tokom spavanja svesni um prestaje da radi - struja se samo
privremeno povlaĉi iz nerava. U smrti ĉovekova svesnost trajno
prestaje da se ispoljava kroz telo; to je kao kada je nekome paralizovana
ruka – mentalno je svestan te ruke, ali s njom ne moţe da funkcioniše.
Medicina je zabeleţila sluĉaj jednog sveštenika koji se jednom našao u
stanju prividne smrti. Ĉuo je kako svi oko njega oplakuju njegovu smrt,
ali nije bio u stanju da im pokaţe svoju budnost kroz fiziĉke organe.
Motor njegovog tela je prestao da radi i izbegavao je da odgovori na
njegove mentalne zapovesti. Posle 24 sata provedenih u tom stanju,
dok se već se spremao njegov pogreb, s krajnjim naporom je uspeo da
se pomeri. Ovaj događaj nam ilustruje konstantnu svesnost o `Jastvu`
kao liĉnom identitetu, ĉak i onda kada telo izgleda beţivotno.
Riši su govorili da ĉovek treba da nauĉi svesno da odvaja
energiju i svesnost od tela. Treba da nauĉi da svesno posmatra stanje
spavanja, a mora da praktikuje i svesno i voljno povlaĉenje energije iz
srca i predela kiĉme. Znaĉi, treba da nauĉi da radi svesno, ono što će
smrt da mu priredi nesvesno i bez njegove volje.