Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Meditacija – Svami Vivekananda: 152 str. 1140 din.
Svami Vivekananda
MEDITACIJA
UVOD
Mi kaţemo: “Da smo ga barem poznavali!”
Većina nas prihvata kao gotovu ĉinjenicu da bismo mogli
da prepoznamo velikog duhovnog uĉitelja ako bismo ga
sreli. Da li bismo ga prepoznali? Verovatno mi laskamo
sebi… Ĉak, moramo da se sloţimo da je ţivi uĉitelj
znatno poţeljniji od njegove mrtve knjige. Puke
štampane reĉi obiĉno ne mogu da prenesu zvuk njegovog
glasa, a još manje duhovnu snagu iza tog zvuka.
Inaĉe Vivekananda je jedan od retkih izuzetaka.
Ĉitajući njegove štampane reĉi moţemo da uhvatimo
nešto od zvuka njegovog glasa, pa ĉak i da osetimo neki
smisao kontakta s njegovim moćima. Zašto?
Moţda zato što je veći deo ovih uĉenja obiĉno bio
izgovoren, a da ih on nije zapisivao. Ona imaju
nezvaniĉnost i nametljivost govora. Štaviše, Vivekananda
govori jezikom koji mi moţemo razumeti, ali koji je ipak
liĉno njegov sopstveni, Vivekanandin engleski - koji ima
ĉudesno moćne staromodne jeziĉke izraze i izuzetne
reĉenice eksplozivnih usklika. Ĉak i sada, on u nama
ponovo obnavlja svoju liĉnost, posle tri ĉetvrtine veka.
Ono što je ovde priredio Svami Ćetananda donosi
nam Vivekanandu kao liĉnost, tako reći, da nas pouĉi
kako da meditiramo. Ovi kratki samosadrţajni odlomci iz
sabranih dela nam govore šta je religija, zbog ĉega je od vitalnog interesa za nas, i kako moramo da je
praktikujemo da bi je uĉinili delom svog ţivota. Ne ţurite
da proĉitate ovu knjigu do kraja. Uzmite jedan odlomak i
razmišljajte o njemu celog dana, ili ĉitave nedelje. Takva
instrukcija zahteva nekoliko reĉi ali iziskuje
neograniĉeno nak-nadno razmišljanje.
Vivekanandina direktnost je zbunjujuća. On pruţa
svoj prst direktno u vas - kao ujka Sem na starim
posterima za regrutaciju. U sebi ne moţete da se pravite
da on govori nekome drugom. On misli vi i bolje je da ga
slušate.
Bolje je da slušate kaţe Vivekananda, jer ne znate
ko ste. Vi zamišljate da ste gospodin ili gospoĊa Dţons.
To je vaša osnovna, kobna greška. Vaše mišljenje o sebi,
bilo da je visoko ili nisko, takoĊe je pogrešno, ali to je od
sporedne vaţnosti. Moţete da se šepurite kroz ţivot kao
car Dţons, ili da gmiţete kroz njega kao rob Dţons, to ne
ĉini razliku. Car Dţons, ako bi uopšte postojalo takvo
stvorenje, imaće podreĊene, a rob Dţons bi imao
gospodara. Ti nemaš ni jedno od toga, jer si ti Brahman,
veĉni Bog i gde god pogledaš ne vidiš ništa osim
Brahmana koji nosi mnogo miliona maski, koje se
nazivaju imenima isto tako apsurdnim kao vaše
sopstveno ime - Dţons, Huarez, Đina, Joko, Jung,
Ţenvier, Đagati, Jablokov; imena koja sva oznaĉavaju
jednu istu stvar, da ja nisam ti.
Ne znaš ko si zato što ţiviš u neznanju. To
neznanje moţe na momente da izgleda prijatno, ali
suštinski to je stanje ropstva, pa prema tome i bede. Tvoj jad proizilazi iz ĉinjenice da Dţons kao Dţons mora da
umre - dok je Brahman veĉan; a taj Dţons kao Dţons je
drugaĉiji od Huareza, Đine i svih ostalih - dok je
Brahman u svima njima jedan. Dţons je u svojoj iluziji
odvojenosti muĉen osećanjem zavisti, mrţnjom ili
strahom prema ovim naizgled odvojenim bićima oko
sebe. Ili, on uz to oseća da ga privlaĉi neko od njih, usled
ţelje ili ljubavi, pa je muĉen jer ne moţe da ih poseduje i
da s njima postane potpuno sjedinjen.
Odvojenost, kaţe Vivekananda, je iluzija koja
moţe i mora da se rasprši kroz ljubav za veĉnog
Brahmana u nama i u svim bićima. Zbog toga je praksa
religije odbijanje odvojenosti i odricanje njenih
predrasuda - slave, bogatstva i moći nad drugima.
Ja, kao gospodin ili gospoĊa Dţons, zbog tih
tvrdnji osećam zbunjenost. Radim za svoje imanje i ne
ţelim da ga se odreknem. Ponosim se da budem Dţons, a
mrzeo bih da budem Jablokov; uz to, sumnjam u njega da
namerava da mi oduzme moje posede. A onda ja nisam
neki stari Dţons, ja sam odreĊeni Dţons, slavni Dţons;
dakle, nisam voljan da o sebi mislim kao o nekoj
sveproţimajućoj ne-liĉnosti. Ja sasvim odobravam reĉ
“ljubav”, samo za mene su Dţejn i Dţon ljubav, ona ili
on su mi najdragoceniji od svih mojih poseda, o kojima
mogu da mislim u iskljuĉivoj vezi sa mnom.
S druge strane, razboritost mi savetuje da ne
odbacujem Vivekanandino uĉenje. Sama moja zbunjenost je priznanje da je ono što on kaţe barem
delimiĉno istinito. Kada razmišljam o budućnosti osećam napetost i potištenost. Moj lekar mi je prepisao sredstva
za smirenje, ali ona me ne smiruju, samo me otupljuju i
uspavljuju. Dakle, zašto ne bi posvetio nekoliko minuta
dnevno ovoj meditaciji? Zaista, to je i jedna vrsta
osiguranja. Ja uzimam zdravstveno osiguranje, u
praznovernoj nadi da će me spasiti da ne odem u bolnicu.
Zašto da ne uzmem Vivekanandino osiguranje u nadi da
će ono nekako da spasi Dţonsa od umiranja i gubitka
svog identiteta?
Dobro, kaţe Vivekananda s blagim osmehom.
Svim sredstvima poĉni - makar i ako je to zbog
pogrešnog razloga. On je beskrajno šaljiv i strpljiv. On
nikada ne oĉajava zbog nas jer zna sa savršenom
sigurnošću direktnog iskustva da će nas Brahman, naša
prava priroda, postepeno privući k sebi.
“Dakle, ne mari za ove neuspehe, ova mala
posrtanja. Drţi se ideala hiljadu puta i ako
padneš hiljaditi put, pokušaj još jednom…
Pred dušom je veĉni ţivot. NaĊi vremena i
postići ćeš svoj cilj.”
Ovo zvuĉi previše ubedljivo, previše istinito. Da li
se šali s nama? Ne i da. On misli taĉno ono što govori, ali
govori u terminima uĉenja reinkarnacije. Rekavši da
naĊemo vremena, misli da imamo slobodu da ostanemo u
granicama neznanja narednih hiljadu ţivota; da
nastavljamo sa umiranjem i raĊanjem, sve dok nam ne
bude dosta naše odvojenosti i dok ozbiljno ne budemo
rešeni da je okonĉamo. Ako naĊemo da su Vivekanandine reĉi ubedljive - dobro, onda je ova šala za
nas.
Samo, šta je s ovim ţivotom? Vivekananda je
jednom primetio:
“U pokušaju da primenjuju religiju 80% ljudi
postaju varalice, a oko 15% ljudi poludi; samo preostalih
5% dostiţe neposredno znanje o beskonaĉnoj Istini.”
Da li vas to sablaţnjava? Ako da, zamislite kako
biste reagovali ako bi vam instruktor u veţbaonici rekao:
“U pokušavanju da praktikuju ove veţbe 80% mojih
uĉenika vara - verovatno ne radeći ispravno teške veţbe,
a preko 15% preterano veţba poput ludaka, sve dok se ne
povrede i ne budu morali da prekinu; samo preostalih 5%
stvarno menjaju svoju telesnu graĊu.” Da li biste bili
izne-naĊeni? Sigurno ne, mada biste mogli da postanete
priliĉno potišteni. Morali biste da odluĉite, prepoznavši
svoju sopstvenu slabost, da se uopšte ne upisujete u
veţbaonicu.
Inaĉe nema jadnijeg izvinjenja za neaktivnost,
nego što je naša tvrdnja da smo slabi, neduhovni i bez
vrednosti. Kada je mi izrazimo Vivekananda grmi na nas
da smo lavovi, a ne ovce; Brahman a ne Dţons. Onda
nam se on obraća neţno i nagovara nas da konaĉno
uĉinimo nešto, da uĉinimo neki mali napor, ĉak i ako
smo stari, bolesni, opterećeni zavisnošću od svetovnih
duţnosti, beznadeţno siromašni ili beznadeţno bogati.
Podseća nas da je istinsko odricanje mentalno, a ne
nuţno fiziĉko. Ne zahteva da se odreknemo muţa ili
ţene, a ni da se odvajamo od dece. Moramo samo pokušati da shvatimo da oni nisu stvarno naši; da treba da
ih volimo kao boravište Brahmana, a ne samo kao
individue. TakoĊe, moramo da shvatimo da su naši
takozvani posedi samo nama pozajmljene igraĉke da se
malo igramo. Niska brojanica moţe da bude privlaĉna.
Takva moţe da bude i dijamantska ogrlica. Nema
opasnosti u nošenju ogrlice ako smo mi prestali da
budemo svesni njihove razlike u ceni.
Opet i opet nas Vivekananda zasmejava, kada nas
moli da ne gubimo vreme kajući se i tugujući, da ne
jadikujemo i jecamo nad našim gresima; nudi nam da
osušimo suze i da vidimo veselost u ovom izveštaĉenom
svetu koji smo uzeli tako ozbiljno. Tako nas on, makar na
kratko, ispunjava hrabrošću.
Inaĉe, Vivekananda nije posvetio svu svoju
ogromnu energiju u podstrekivanju malodušnih 95%. U
njegovom radu su mu bili potrebni pomagaĉi, posvećeni
ljudi i ţene na koje bi mogao da se osloni, a takve nije
traţio meĊu slabima. S vremena na vreme, neoĉekivano,
usred predavanja, on bi uĉinio jedan od svojih
uzbudljivih, velikih poziva jakim, još ne pokvarenim 5%.
O današnji ljudi i ţene, ako meĊu vama postoji
neki ĉist i sveţ cvet, neka bude poloţen na oltaru Boga!
Ako meĊu vama postoji iko mlad ko ne ţeli da se vrati u
svet, neka ga se odrekne. Neka se odrekne! Jedna tajna
duhovnosti je odricanje. Usudi se da uĉiniš to! Budi za to
dovoljno hrabar. Nuţne su takve velike žrtve.