ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2024
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kundalini – hindu načela zmijske energije u teoriji i praksi – Ken DØngart: 180 str. 1290 din.
Kenn Døngart
K U N D A L I N I
HINDU NAČELA ZMIJSKE ENERGIJE
U TEORIJI I PRAKSI
Predgovor
Zanesen bogatom indijskom verskom i jogijskom
tradicijom
tokom
čitavog
vremena
mojih
akademskih studija – pa čak i pre početka ovih –
osetio sam da je prirodno zaroniti duboko u svet
spektakularnih mistika, sveobuhvatnih rituala i
filozofije, koji prožimaju religioznu kulturu
tantričkog šaivizma, ja sam, dakle, smatrao da se
ova teza odnosi na prvu od sledeća dva različita
područja, spajajući se u onome što čini osnovni
temelj mog istraživanja „versko-duhovni svet“: svet
koji je ukorenjen u intelektualnim zahtevima za
nepristrasnošću, a drugi u ličnom uverenju i
pojavnom iskustvu.
Pri svemu tome, ova studija je rezultat naučnog
tretmana i, stoga, ima za cilj da pri daljoj
tematizaciji u tom pravcu bi trebalo da bude obilje
mogućnosti, za one koji žele da pristupe ovim
stranicama sa više „emički /emic/“- orijentisanom
perspektivom. Pored ogromnog zadovoljstva,
razotkriti kundalini na svim ovim stranicama mi je
dalo više razumevanja nekih dubokih mističnih
osobenosti indijske tradicionalne mudrosti u
pogledu dostizanja izvesne perspektive veće dubine
i autentičnosti. Stoga želim da podelim istraživanje ovog značajnog malog dela sveobuhvatne jogijske
tradicije sa svima koji god su za to zainteresovani,
bilo da se radi o naučnim ili ličnim razlozima.
* Relating to or denoting an approach to the study or
description... na pr. `accurate ethnographic
description from an internal or emic perspective, from
the native point of view.`
Uvod u tezu
1. Predstavljanje
Koncept uspavanog zmijolikog lanca /nexus/
ženske energije (sakti), te kundalini, koja, kada se
probudi iz sna u dnu kičme, probada razne
energetski centre (cakre) smeštene u kičmenom
stubu pri njenom buđenju naviše duž centralne ose
(susumna) unutar suptilnog tela, do lokacije na
svodu lobanje, odakle ona proizvodi blaženi nektar
(amrta) koji pluta nadole u hranljivom toku, koji se
uliva u fizičo telo, danas je opštepoznata ne samo u
toj ogromnoj sačuvanoj masi originalnih tantričkih i
hata-yogijskih spisa, stvorenih u srednjovekovnoj
Indiji, već i u sveobuhvatnoj duhovnoj zajednici kao
i zapadnih naučnika, koji smatraju da je to jedan
psihosomatski fenomen.
Osnovna načela mistične suptilne energije u telu su
drevna koliko i sama hinduistička kultura, ali
izražavanje stvarnih zaključaka, o kundalini i razvoj
svih ezoteričnih koncepata, rituala i praksi, koji su
povezani sa njenim buđenjem, nastala je ranoj
srednjevekovnoj Šaiva-Šakti tantričkoj literaturi, a
kasnije su bile prisvojene od strane hathayoge
tradicije.
Postoje suptilne, unutrašnje razlike između škola
koje postoje pod okriljem tantrizama; šaivizam,
šaktizam, kaulizam, i tako dalje. Istorijska istraživanja
u formativnom periodu hathayoge predstavlja
prilično složenu i suprotstavljenu sliku nekoliko
novih ogranaka, koje su poštovale kao svoje nosioce
loze majstora već postojećih škola. U opštem smislu,
opravdano je praviti razliku između učenja ranog i
klasičnog tipa hathayoge. Prvi je bio reformacija
tantričke yoge dvojice promotera šaktičkog kulta kaula
šaivizma, Matsyendranatha (oko IX
do X veka) i njegovog navodnog učenika,
Goraksanatha (verovatno iz XII veka), iako je
verovatno živeo tri veka kasnije. Prestupnička
/transgressive/ učenja ranog kaulizma ukorenjena u
telesnim praksama i seksualnim domaćinskim-
ritualima, koji su činili pod-granu nedualne
kašmirske šaiva tradicije, kasnije su bila prisvojena od
strane asketskih natha u postklasičnom periodu
kasnog tantrizma (otprilike od 1300 godine pa na
dalje). 1 Smatra se da je Goraksantha osnivač
asketske natha sampradaye (ili tradicije) i, štaviše,
prvi učitelj (ranog oblika) hathayoge. Klasični sistem
hathayoge je formulisan u Hathayogapradipiki od
Svatmarame (XV vek) i kasnijih spisa. Mnogo klasične učenosti, međutim, nije primetilo ovu sitnu
razliku i koristi `nath yogu` i `hathayogu`
naizmenično. 2 „Šaktizacija“ 3 hathayoge je bila je
potpunosti korisna, do tog opsega, da su čak i
izgrađene celibatske tradicije sve više bile u šaktizmu
kroz inkorporiranje kundalini u njihovu praksu.
Kuṇḍalinī je prisvojen u buddhističkim i vaişṇava
tantričkim sistemima yoge kao vatrena energija, koja
se zove caṇḍālī (supruga). Kasnije je kuṇḍalinī
naširoko predstavljena u yoga-upanišadama, koje su
sastavljene u 17. i 18. veku. Naslov sadrži suštinske
odlike ovog tekstualnog korpusa, a posebno se
poziva na sistem koji je kombinovao hathayoga
tehnike sa drevnom upanišadskom filozofijom. 4
Štaviše, ona je uvedena u moderne oblike sikhizma
kao jedna nova dimenzija. Osnivači su Redovi Sikha
na zapadnoj hemisferi, Yogi Bhajan (Harbhajan
Singh Puri 1929-2004), podučavao je takozvanu
„kundalini-yogu”, u kojoj se kundalini smatra
stvaralačkim potencijalom osobe. 5
Međutim, za razliku od modernog sistema yoga
položaja /yoga asane/ na Zapadu koji je zastupao
Yogi Bhajan, originalni oblici kundalini-yoge nisu se
uopšte bavili fizičkim položajima ili pokretima,
nego vizuelizacijama i energetskim prakseama suptilnog tela, koristeći tajne tantričke mantre i
pranayame.
Zahvaljujući zapadnim pionirima, kao što je ser
Džon Vudrof /John Woodroffe/ (zvani Arthur
Avalon) i ranije vodeće ličnosti unutar Teozofskog
društva, koje su donele ezoterijske perspektive i
prakse, što se podučavaju u priručnicima tantre i
hathayoge za zapadnu publiku, ma koliko su
manjkavi i izmenjeni oblici bili predstavljeni, termin
kundalini – često u vezi sa stilom yoge orijentisan na
čakru – postao je mejnstrim u pokretima zapadnog
Novog Doba /New Age/. Broj publikacija na
kundalini je eksplodirao u poslednjih tridesetak
godina, posebno je je hathayoga tradicija postala
popularna na Zapadu. Obilje kundalini-yoga časova,
koji se sada nude u studijima yoge širom sveta su,
međutim, promenjene u jednu praksu, koja jedva da
liči, niti bi mogla da predstavlja, srednjovekovne
prakse implementirane za buđenje zmijske energije.
2. Svrha i opšta struktura
Prikazi suptilnog tela kroz koje kundalini postaje
aktivna, njeni suptilni kanali (nadi), čakre, pa čak i
nagoveštaji o prisustvu same kundalini, postoje u
indijskoj filozofskoj literaturi, još od prvih
hinduističkih upaniadšada. Međutim, do toga je došlo tek kada su se pojavili kultovi srednjovekovnog
šaiva tantrizma. Tek tada nalazimo da se kundalini
učenje razvija kao integralno načelo spekulacija
kako o kosmičkoj emanaciji, tako i o duhovnom
oslobođenju. Zaista, u izvornoj tantričkoj kao i
hatha-yogijskoj literaturi, nalazimo da se rituali i
prakse, kao i njihova tumačenja razlikuju između
verskih sekti ili tradicija. Stoga je zanimljivo pitati
se da li nam se predstavlja, značenje termina
kundalini, koje joj je prvobitno namenjeno, i da li je
neprekidno sačuvano u neizmenjenom obliku, kroz
svoje različite primene, ili je pre slučaj da je
kundalini ruku pod ruku, u različitoj meri, sa
svojim inherentnim karakteristikama usvojena kao
odgovarajući simbolički termin, koji je podržavao
zalaganje za svaku od tradicionalnih soterioloških
ideja i religioznih praksi. Da bih odgovorio na ovo
pitanje, neophodno je pratiti originalno značenje
kundalini u objavama iz prošlosti, bar onoliko koliko
je to moguće.