ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Autor: Domaći
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski

Fizika svesti – Ivan Antić: 150 str. 1130 din.
Ivan Antić
Fizika svesti
UVOD
Osnovna tema ove knjižice jeste da pruži što jednostav-
niji opis kako svest kvantnog polja oblikuje stvarnost svakog
trenutka i u svemu, i kako ta svest nije različita o naše najdub-
lje svesti o sebi. Svrha joj je da na najjednostavniji način pruži
uvid u prirodu stvarnosti. Našu priču započećemo od najaps-
traktnijeg opisa otkrića kvantne fizike i završiti je prepoznava-
njem tih uvida u svakodnevnom životu, svuda oko nas.
Cela priča može da posluži i kao dodatak mojoj pretho-
dnoj knjizi „Sânkhya – drevna nauka o prirodi i čovekovoj
duši“ zato što ću se pri opisu temeljnih postavki teorijske fizike
poslužiti drevnom shemom kategorija prirode iz nauke
sânkhye, a to ću učiniti jednostavno zato što ta drevna nauka
otkriva geštalt, pozadinu ili kontekst gotovo svih temeljnih
naučnih otkrića savremenog doba, pa i eksperimentalne fizike,
ona daje mapu celokupnog postojanja. Takođe razlog je i taj
što se sânkhya ne zaustavlja na tome, već temeljne fizičke
zakone povezuje sa svešću čovekovom, ona otkriva da je sušti-
na čovekova (puruša) zapravo ishod i suština cele prirode
(prakrti). Te dve suštine su povezane čovekovom samosvešću i
delovanjem. Stoga glavni cilj ove priče jeste da na najjednosta-
vniji način poveže suštinu prirodnih zakona sa suštinom čove-
kovom. Smatram, naime, da sve zablude ljudske i svi problemi
na ovom svetu počivaju samo na zabludi da su te dve suštine
različite. One su jedna suština: naša suština.
Prvi deo:
SVEST U NEORGANSKOM SVETU
Kvant i kvantno polje
Otkrivajući prirodu materije fizičari su najpre još davno
došli do pojma atoma, najmanje nedeljive čestice od kojih se
sastoji sve ostalo u prirodi. U novijem dobu, početkom dvade-
setog veka, razvoj tehnike omogućio je da se time pozabave još
temeljnije, pa su tako počeli da tragaju kakvih sve atoma ima i
da li su atomi baš poslednje najmanje čestice koje sačinjavaju
materiju. Uspeli su tako i da razbiju atom i otkrili su da se i on
sastoji od još manjih čestica, i nazvali su ih subatomske čestice.
Otkrili su da njih ima više i da se različito ponašaju, ali ubrzo
su takođe otkrili da njihovo ponašanje nije baš „prirodno“, da
se zakonitost ponašanja subatomskih čestica bitno razlikuje od
svih prirodnih zakona koji su do tada bili poznati u ovom
našem makrokosmosu. Naime, subatomske čestice nisu se
ponašale kao materijalne čestice, već i kao talasi energije, kao
nematerijalne pojave. Mogle su da se naizmenično ponašaju i
kao čestice i kao talasi energije, da budu na jednom mestu i na
više mesta istovremeno (imaju tkz. nelokalna svojstva) i da se
informacije među njima trenutno prenose. Ustanovljeno je
konačno da najfiniji aspekti subatomskih čestica zapravo pred-
stavljaju maleni paketići energetskih vibracija, dakle vibracija
kojima se ne može odrediti tačan položaj, brzina i masa, ali se
znaju njihovi približni okviri. Kao da postoji neki paket i ne
zna se tačno šta je u njemu, ali se po lupkanju samo pouzdano
zna je da nešto negde u njemu. Taj paketić nedefinisane ener-
getske fluktuacije naučnici su nazvali „kvant“ (prema latin-
skom quantum – količina, mnoštvo, svota). Tu je, iako se ne
može tačno definisati. Nije materijalan, ali može da se ponaša i
kao materijalan. Kvant je tako postao najmanja jedinica svake
prirodne veličine. Postao je deo terminologija raznih prirodnih nauka, tako da postoji kvantna mehanika, kvantna hemija,
kvantna elektronika.
Budući da je kvant u osnovi energetski talas, on ima
svoje oscilacije, nije uvek isti. Različite oscilacije ili fluktuacije
u svom izvornom stanju (tzv. odstupanja od srednje vrednosti,
tj. princip neodređenosti), dalje izazivaju nova odstupanja i još
veće promene, šireći se sve više i više. Male razlike vibracija u
kvantnom polju proizvode isprva male, a zatim sve veće razlike
u formiranju subatomskih čestica, a zatim još veće razlike u
formiranju atoma i sve većih atomskih struktura. Što su njihove
strukture veće i složenije, veća je udaljenost od prvobitnog
izvora u kvantnom polju, veća je njihova gustina i „materijal-
nost“. Taj razvoj i usložnjavanje struktura od izvora događa se
prema zlatnom preseku ili fraktalnoj geometriji. To je vidljivo
od DNK do galaksija.
Otuda je u osnovi cele prirode energija.
Iznad energije su subatomske čestice.
Usložnjavanjem subatomskih čestica nastaju atomi, a
usložnjavanjem atoma molekuli i sav neorganski i organski
svet. Na taj način elektromagnetske sile su u osnovi hemijskog
i biološkog sveta i samog života.
Relativno brzo fizičari su otkrili da je kvant u suštini
energetska pojava, da se sastoji od energetskih vibracija, koje
između ostalog mogu da poprime i takav kvalitet da se on izra-
žava i kao materijalna pojava. Međutim, najviše ih je zbunilo
otkriće da na to, da li će se kvant ispoljiti kao talas ili kao čes-
tica, ne zavisi samo od tumačenja posmatrača, već da od samog
prisustva posmatrača zavisi kako će se kvant ispoljiti. Kada je
posmatrač, čovek, prisutan u eksperimentu, kvantna energija se
ponaša kao čestica, a kada je posmatrač odsutan, kao energet-
ski talas. Ovo otkriva nešto još dublje od samih fizičkih pojava,
dublje i od elektromagnetskih sila, otkriva samu svest. Otkrilo
se da iza elektromagnetskih sila kvantnog polja stoji svest koja
svime upravlja, celom prirodom, i da je ta svest takođe i svest
posmatrača, čoveka, subjekta u eksperimentu. Otkrilo se da je
svest ključni činilac u zbivanju prirode.