ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Avatari – Ani Besant: 104 str. 880 din.
Poglavlje 1
Svaki put kada se sastanemo da bismo izučavali istine, na
kojima se zasnivaju religije, osećam kako je to područje široko, a
sićušan onaj koji objašnjava, kako je veliki horizont koji se
prostire pred našim duhom i kako su ograničene reči kojima sve
to moţe da se prikaţe. Sastajemo se iz godine u godinu,
pokušavajući da shvatimo neke od velikih tajni ţivota, veliku
miseriju Jastva, jedine stvari koja zaista zasluţuje najdublje
razmišljanje. Sve ostalo je prolazno, samo igra trenutka. Moć i
slava, bogatstvo i znanje i sve što se ceni ovde dole na ovom
svetu, nije ništa prema veličini Večnog Jastva u svemiru i u
ljudima; Večnog Jastva, koje je jedno u svim svojim
mnogobrojnim manifestacijama, predivno i lepo u svakom
obliku koga proizvede. Pokušaćemo da istraţimo najsvetiju od
svih manifestacija Vrhovnog, onu manifestaciju Boga u svetu u
kojoj se on prikazuje kao boţanski, dolazeći da pomogne svetu
koga je sam stvorio time što osvetljava prirodu Svog Bića. To je
oblik prozirnog vela, koji Boţanstvo jedva skriva pred našim
očima Dakle, kako ćemo se usuditi da Mu se pribliţimo, na koji
način da Ga izučavamo, osim samo s najvećim poštovanjem, s
najvećom poniznošću u sebi. Jer, ako su nam već i za izučavanje
Njegovog dela potrebni strpljenje, poštovanje i poniznost u srcu,
u većoj meri nam je to potrebno ako izučavamo Njega, čija dela
Ga samo delimično otkrivaju; ako pokušamo da shvatimo šta se podrazumeva pod jednim Avatarom i koja je svrha takvog
otkrića.
Mr. H. S. Olkout je sasvim ispravno rekao da se u svim
religijama sveta veruje u takve manifestacije, a staro pravilo koje
se odnosi na istinu - ţig na srebru, koji pokazuje da je srebro
čisto – staro pravilo vaţi i ovde; što se svuda verovaalo, u svim
vremenima i u šta su verovali svi ljudi, to je istinaa, to je realnost!
Religije se prepiru oko mnogih pojedinosti, ljudi brane svoje
tvrdnje, ali gde srca ljudi i njihovi glasovi govore jednom rečju,
koja je zajednička svima, to je znak da je je to duhovna realnost.
Međutim, baveći se samim predmetom, susrećemo se s još
jednom poteškoćom. S tim mora da se suoči kako slušalac, tako i
onaj ko govori. U skakoj religiji, koja danas postoji, što se tiče
istine, odrezan je jedan deo od njenih punih vrednosti. Sam
intelekt nije sposoban da shvati mnoge strane i mnoge aspekte
jedne istine. Zato imamo mnoge škole, od kojih svaka prikazuje
jednu stranu i jedan aspekt istine, a druga druge strane, koje su
isto tako istinite, ili ne poznaje ih ili negira. U onoj meri u kojoj
vreme, u kome se nalazimo, teče od veka do veka, od mileniluma
do milenijuma, znanje postaje nejasnije a duhovni uvid ređi. Oni
koji ponavljaju nalaze se u daleko većem broju od onih koji
znaju; a oni koji uz pomoć snage jasnog viđenja, govore o
duhovnim istinama, gube se u gomili koja se drţi samo predanja
koja su izgubila svoj izvor i zato nisu razumljiva. U docnijim
vremenima sveštenik i prorok su uvek dolazili u sukob. Sveštenik je prenosio dalje predanje iz drevnih vremena i suviše je često
gubio znanje o tome da se ta predanja zasnivaju na realnosti.
Prorok, koji se pojavljuje s vremena na vreme, objavljuje Boţju
reč, vrelu kao vatra na njegovim usnama, govori o starim
istinama i objašnjava predanja. Međutim, oni koji se drţe reči
predanja, lako bivaju zaslepljeni svetlom vatre, pa uzvikuju
“jeretik”, kada se pojavi neko ko izlaţe istinu koju su oni izgubili.
Pošto su se u raznim religijama pojavljivali veliki učitelji, njihova
pojava je uvek bila praćena otporom, galamom i odbacivanjem,
jer je istina koju su oni objavljivali bila isuviše silna da bi mogla
da se skuči ograničenjima slepih, kratkovidih ljudi. kod predmeta
kao što je ovaj o kome ţelimo da govorimo, utrti su određeni
putevi, poloţena je neka vrsta koloseka, po kome se kreće ljudski
duh i ja znam da, ako ovde iznosim okultnu istinu, silom prilika
ću u nekim tačkama doći u protivrečnost sa pojedinostima
predanja, jednog predanja koje se ponavlja više po sećanju a koje
se ni ne razume, niti se shvataju isine na kome ono počiva. Zato
vas molim da mi oprostite ako tako opširnoj temi ponekad dam
sadnice različitin škola hinduističkoh načina mišljenja. Janesmen i
ne usuđujem se da ograničavam istinu koju izlaţem, da bismo je
prilagodili ogradama, koje su nastale iz vekovnog neznanja, niti
da da bi duhovnu istinu doveli u sklad s praznim predanjima
koja se preostala u veroispovestima sveta. Radi obaveze koju
imam prema majstoru kome sluţim, radi istine za koju mi je
naređeno da je objavljujem ljudima svih veroispovesti, zbog
svega toga moram da kaţem ono štoje istinito, bez obzira da li se u ovom momentu neko slaţe s onim što kaţem ili ne.
Izgovorena istina sama sebi stvara priznanje, iako moţda ne
odmah, a onaj ko govori mora i rišijima iz prošlih vremena da
izlaţe stare istine onako kako su oni svojevremeno učili, ne treba
da koristi način izraţavanja modernih komentatora, niti da se
bavi pravnim i religijskim sitnicama koje nas okruţuju sa svih
strana i odeljuju čoveka od čoveka.