ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ashtanga yoga – prakični priručnik - Gregor Maehle: 360 str. 2280 din.
Beleška
Važno je naučiti Ashtanga Yogu pomoću
tradicionalne metode, prema kojoj se sledeć i stav
dodaje samo kada je student stekao umešnost u
prethodnom.
Na
ovaj
način
prekomerni trud, zamor i neželjeni efekti se
izbegavaju.
Umešnost u položaju može proceniti samo
kvalifikovani učitelj.
Važnost učenja metode od kvalifikovanog učitelja
ne može biti dovoljno naglašen. Nije moguć e
naučiti Yogu iz knjige ili video zapisa, jer ovi
mediji ne mogu pružiti povratne informacije kada
se učenik nedovoljno angažuje u položaju. Ako je
takav slučaj, malo dobrobiti ili ništa se ne bi
dobilo iz prakse; zapravo mogla bi se naneti i
šteta.
U V O D
Za vreme studijskog putovanja u Istraživački
Institut Ashtanga Yoge u Mysore 1996. godine,
pitao sam Ashtanga učitelja K. Pattabhi Joisa o
značaju raznovrsnih zapisa o Ashtanga Vinjasa
Metodi. Rečima “Ovo je Patanjali yoga”, on je
istakao da je tekst od vrhunske važnosti za ovu
školu Yoga Sutra, koju je sastavio drevni vizionar
Patanjali. Rekao je da je to težak tekst i da samo
iskreno proučavanje može dovesti do njegovog
razumevanja. Molio me da počnem sa
dugotrajnim svakodnevnim učenjem Yoga Sutre.
Kombinacija tih proučavanja sa svakodnevnim
vežbama Ashtanga Vinjase me na kraju dovela do
toga da shvatim da su Yoga Sutra i vinjasa metod
zaista samo dve strane istog novčića.
To je centralna tema ove knjige. Da bi yoga vežbe
bile uspešne, ne može biti odvajanja vežbi od
filozofije. Zaista, novi pristupi praksi su uvek
proisticali iz filozofije, dok je praksa pripremala
um za filozofiju. U stvari, Yoga Sutra govori da je
filozofsko istraživanje – svadhyaya, ili vichara
kako je Shankara naziva – samo po sebi vrsta
prakse, i srž puta ka slobodi.
Ova knjiga je posvećena ponovnom povezivanju
ova dva aspekta i oživljavanju onoga što je
istorijski bio jedan sistem, izgubljen tokom
vremena.
P o n o v n o o t k r i v a n j e
V i n j a s a s i s t e m a
A s h t a n g a
Ideja da su Yoga Sutra i vinyasa sistem dve
strane istog novčića je veoma prisutna od početka
moderne Ashtanga Yoge. K. P. Jois je primio
vinyasa
metod
od
svog
učitelja,
T.
Krishnamacharya;
učitelj
Krishnamacharya,
Ramamohan Brahmachary, ga je podučio da
istraži ono što se smatralo poslednjom preostalom
kopijom zapisa, Yoga Korunta, za koji se mislilo
da je sastavljen od strane drevnog vizionara
Vamana.
Prema
biografiji
Krishnamacharya,
Yoga
Korunta je sadržala ne samo vinyasa sistem nego
i Yoga Sutra od Patanjali-ja i komentar, Yoga
Bhasua, koji je sastavio Rishi Vyasa. One su bile
povezane u jednom tomu. Iz ovoga možemo videti
da su, u drevno doba, ono što se danas smatra kao
dva sistema koji jedino dele isto ime – naime
Ashtanga Yoga od Patanjali i Ashtanga Vinyasa
Yoga od Rishi Vamana – bili u stvari jedan
sistem.
Ovde takođe vidimo i ideju da se filozofija yoge
podučava zajedno sa praksom. Praksa asana
(položaj) sama po sebi predstavlja opasnost. Po
K.P.Jois-u, “Delimične yoga metode nepovezane sa
svojom unutrašnjom svrhom mogu da razviju
“šest neprijatelja” (želju, bes, pohlepu, iluziju,
strast i zavist) oko srca. Potpuni Ashtanga sistem koji se praktikuje sa posvećenošcu dovodi do
slobode unutar srca”.
Danas, međutim, u situaciji smo gde sa jedne
strane postoje učenjaci koji pokušavaju da
razumeju Yoga Sutra bez poznavanja njene
prakse, dok na drugoj strani postoje Ashtanga
Vinyasa praktičari koji su dobri u oblasti prakse
ali ne poznaju filozofiju tog sistema. Zajedničko
vežbanje oba aspekta će učiniti praksu lakšom,
zato što znamo gde ona vodi i kako stići tamo. Bez
posvećene prakse, filozofija se može pretvoriti u
čistu teoriju. Kad jednom uspostavimo praksu,
brzo ćemo i lako usvojiti filozofiju i dostići višu
yogu.
Z n a č a j A s h t a n g a Y o g e d a n a s
Ne tvrdim ovde da je Vinyasa yoga jedini oblik
Patanjali Yoge. To bi bilo apsurdno. Ona je,
međutim, jedna od autentičnih oblika Patanjali
sutra koja je još živa.
Ovaj sistem je dragocen – i značajan – danas jer je
nastao od drevnog vizionara Vamana, autora
Yoga Korunta, naročito za grihasta (Porodične
ljude)). Porodičan čovek je neko ko ima posao i
porodicu i živi i radi u društvu, za razliku od
monaha, usamljenika ili askete (sannyasi). Neki
oblici yoge su osmišljeni za usamljenike koji
nemaju društvenih odgovornosti i mogu da se
posvete meditativnim tehnikama tokom celog
dana.
Ipak, yoga ne zahteva da budete usamljnik i
asketa. Kao što Bhagavad Gita objašnjava: „Onaj koji spolja ispunjava svoje društvene dužnosti ali
iznutra ostaje slobodan je pravi jogin“. U tekstu se
dalje kaže da kada bi svi prestali da ispunjavaju
svoje društvene dužnosti, svet bi, iz očiglednih
razloga, bio uništen. Zato ne treba da nas
uznemirava to što nas obaveze prema drugima
sprečavaju da više vremena posvetimo praksi,
pošto je upravo ispunjavanje svojih dužnosti
praksa. Ono što je važno je kako vežbamo. Kako
koristimo dragoceno vreme koje možemo da
odvojimo za vežbanje.
Kada je T. Krishnamacharya završio svoju obuku,
njegov učitelj R. Brahmachary mu je predložio da
se oženi, stvori porodicu i podučava yogu ljudima
iz gradova. Ovo je iznenadilo mladog čoveka –
pošto je prošao tako visoku obuku mogao je da
postane veliki učenjak ili poglavar manastira.
Kada bi bio učitelj yoge ljudima iz gradova imao
bi veoma nizak društveni status.
Brahmachary je rekao Krishnamacharyi da uči
Yoga Koruntu, pošto je znao da će ga ona najbolje
opremiti za podučavanje porodičnog čoveka.
Vinyasa yoga opisana u tom tekstu je bila idealni
oblik Patanjali joge za orodične ljude, pošto
zahteva samo oko dva sata vežbanja dnevno.
O s a m s t e p e n a / i l i g r g r a n a / y o g e i
k a k o o n i r a d e z a j e d n o