Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7371-019-7
Oblast: Antropozofija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka”
Izvorno delo: „The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man” – Rudolf Steiner
Izdavač: Arion (Zemun)
Pismo: Latinica
Broj strana: 62
Povez: Broš
Visina: 20 cm
Stanje: ★★★★★

Rudolf Štajner je 17–19. decembra 1920. održao tri predavanja pod zajedničkim naslovom The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man, kasnije objavljena kao knjiga. U prvom predavanju govori o tome kako čovek nije samo telesno biće, već poseduje i eteričko (tečno), astralno (vazdušno) i čak i toplinsko telo, koji prožimaju fizičko i otvaraju most između tela i duha. Naglašava važnost snova i spavanja: snovi simbolično osvetljavaju unutrašnje organske procese, dok stanje bez snova i percepcije — ono što nazivamo misaonom prazninom — omogućava čoveku da oseti jedinstvo s telesnošću.

U drugom predavanju Štajner ističe da prirodne nauke zanemaruju moralni svetski poredak, iako je upravo moral ono što pokreće stvaralačku snagu sveta. Materija i energija, tvrdi on, neminovno napuštaju svoju formu, dok moralno mišljanje unosi život u supstancu i volju čoveka. Više od pukog sagorevanja, Sunce je, po njemu, refleksija duhovne stvarnosti — moralna svetlost koju čovek projektuje nazad i koja biva ogledana kao fizičko Sunce; ona je pravi „Hristovna tajna“.

Treće predavanje povezuje misao, volju i osećanje kao tri ključne strane ljudske prirode. Čista misao pokreće svetlost slobode, dok voljno prosvetljenje — prožimanje volje mislima — rađa ljubav. Odatle, sloboda i ljubav postaju sile koje oblikuju svetske događaje. Ponovo ističe ideju da tvrdnja o večnosti materije i energije negira pravo postojanje ljubavi.

Ovaj konceptualni most između “univerzalne duhovnosti” i “fizičke strukture čoveka” jeste pokušaj da se spoje svetovi materijalnog i moralnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, u holistički pogled na čoveka i univerzum — prema metodologiji koju je Štajner nazivao “duhovna nauka”.

Štajner, kao osnivač antropozofije, zagovara upravo takvu sintezu nauke i duhovnosti kroz disciplinu koju je nazivao spiritual science ili Geisteswissenschaft. On se oslanjao na Geteovu filozofiju i iskustvenu metodu, trudeći se da misaoni koncepti postanu precizni i duhovno relevantni, u skladu s etičkim individualizmom koji brani ljudsku slobodu i kreativnost.

U svakoj od ovih fascinantnih misli vidi se Štajnerov trud da prikaže čoveka kao biće koje gradi mostove — između tela i duha, između moralnog i materijalnog, između slobode i ljubavi — i da otvori nove vidike razumevanja našeg mesta u kosmosu.








{KTJ30.018}
tags: Antropozofija