Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7371-026-X
Oblast: Antropozofija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Reinkarnacija i karma: kako deluje karma” – Rudolf Štajner
Izvorno delo: „Reinkarnation und Karma” – Rudolf Steiner
Izdavač: Ario (Zemun)
Pismo: Latinica
Broj strana: 54
Povez: Broš
Visina: 20 cm
Stanje: ★★★★★

Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nemački: [ˈʃtaɪnɐ]; 27. ili 25. februar 1861 – 30. mart 1925) bio je austrijski filozof, okultista, društveni reformator, arhitekta, ezoterista i samoproklamovani vidovnjak. Štajner je prvobitno stekao priznanje krajem 19. veka kao književni kritičar i objavio je dela među kojima je i „Filozofija slobode“. Početkom 20. veka osnovao je ezoterični duhovni pokret – antropozofiju – sa korenima u nemačkom idealističkom filozofskom pravcu i teozofiji. Njegova učenja bila su pod uticajem hrišćanskog gnosticizma ili neognosticizma. Mnogi od njegovih stavova smatraju se pseudonaučnim, a bio je sklon i pseudohistorijskim tvrdnjama.

U prvoj, filozofski orijentisanoj fazi ovog pokreta, Štajner je pokušavao da pronađe sintezu između nauke i duhovnosti, razvijajući ono što je nazvao „duhovna nauka“. Težio je da na duhovna pitanja primeni jasnoću mišljenja karakterističnu za zapadnu filozofiju, razlikujući ovaj pristup od, kako je smatrao, neodređenijih pravaca misticizma.

U drugoj fazi, počevši oko 1907. godine, počeo je da radi u saradnji sa umetnicima u različitim oblastima – drami, plesu i arhitekturi – što je kulminiralo izgradnjom Geteanuma, kulturnog centra zamišljenog da objedini sve umetnosti.

Treća faza njegovog rada započela je nakon Prvog svetskog rata, kada se posvetio raznim praktičnim projektima, uključujući Valdorf obrazovanje, biodinamičku poljoprivredu i antropozofsku medicinu.

Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma kojem je kasnije dao izraženiju duhovnu dimenziju. Svoju epistemologiju zasnivao je na svetonazoru Johana Volfganga fon Getea, prema kojem je „mišljenje ništa manje i ništa više organ opažanja od oka ili uha. Kao što oko opaža boje, a uho zvuke, tako mišljenje opaža ideje.“

Konstantna nit koja se provlači kroz njegov rad jeste cilj da se pokaže kako ne postoje granice ljudskom znanju.








{KTJ30.018}
tags: Antropozofija