Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Alternativna medicina
Jezik: Srpski
Autor: Strani

lepo očuvano


Svami Vivekananda (12. januar 1863 — 4. jul 1902), rođen kao Narendranat Data, bio je indijski hinduistički monah[4], glavni sledbenih indijskog mistika Ramakrišne iz 19. veka.[5][6] On je bio ključna figura uvođenja indijske filozofije vedante i joge u Zapadni svet,[7][8] a zaslužan je za podizanje međuverske svesti, čime je hinduizam doveo do statusa velike svetske religije tokom kasnog 19. veka.[9] On je bio glavni pokretač u oživljavanju hinduizma u Indiji i doprineo je konceptu nacionalizma u kolonijalnoj Indiji.[10] Vivekananda je osnovao organizaciju Ramakrišna mat i misiju Ramakrišna.[8] On je verovatno najpoznatiji po svom govoru koji je započeo rečima - „Sestre i braćo Amerika ...”,[11] u kojem je uveo hinduizam na Parlamentu svetskih religija u Čikagu 1893. godine.

Rođen u aristokratskoj Bengali Kajasta porodici iz Kolkate, Vivekananda je bio sklon duhovnosti. Na njega je uticao njegov guru, Ramakrišna, od koga je saznao da su sva živa bića otelotvorenje samog božanstva; prema tome, služenje Bogu moglo bi se ostvariti služenjem čovečanstvu. Nakon smrti Ramakrišne, Vivekananda je ekstenzivno obilazio Indijski potkontinent i stekao znanje iz prve ruke o životnim uslovima u Britanskoj Indiji. Kasnije je otputovao u Sjedinjene Države, predstavljajući Indiju na Parlamentu svetskih religija 1893. godine. Vivekananda je održao stotine javnih i privatnih propovedi i predavanja, šireći principe hinduističke filozofije u Sjedinjenim Državama, Engleskoj i Evropi. U Indiji se Vivekananda smatra patriotskim svetiteljem, a njegov rođendan slavi se kao Nacionalni dan mladih.


GJANA JOGA

Reč Gjana znači znanje. Gjana joga je put znanja i filozofije. Proučavanjem, razmišljanjem, vežbanjem i praktičnim iskustvima, postižemo sposobnost razlikovanja stvarnog od nestvarnog i dostižemo najviše znanje – samospoznaju.

Gjana jogu čine sledeća načela:

1. VIVEKA – ispravno razlučivanje

2. VERAGJA – odvezanost

3. ŠATSAMPATI – šest blaga

4. MUMUKŠTVA – neprestano stremljenje ka Bogu



1. VIVEKA – ispravno razlučivanje

Viveka je sposobnost razlikovanja stvarnog od nestvarnog, prolaznog od neprolaznog. Ona je najčistiji oblik našeg intelekta i izvor pravog znanja. Mogli bismo je nazvati i najvišim oblikom naše savesti. Savest nam govori šta je ispravno, a šta nije. Iako najčešće vrlo dobro znamo šta bi trebalo činiti, naše se sebične želje u većini slučajeva pokažu jačima i nadjačaju glas savesti u nama.



2. VERAGJA – odvezanost

Veragja znači odvezanost od svake želje sa svetovnim posedom i užicima. Gjan jogi je spoznao da su svi svetovni užici prolazni i da su zbog toga bez trajne vrednosti. On traga za neprolaznim, nepromenljivim, večnim i najvišim – za Bogom. Sve zemaljsko je prolazno i zbog toga je jedan od oblika nestvarnosti. Stvarnost je atma, božansko jastvo, neuništivo, večno i nepromenjivo. Atmu možemo uporediti sa prostorom: prostor uvek ostaje prostor, ne možemo ga spaliti niti raskomadati. Podizanjem zidova stvaramo pojedinačne, individualne odeljke, ali se sam prostor time ne menja. Kada jednoga dana zidovi budu uklonjeni, ponovo će se pojaviti samo nepodeljeni, beskonačni prostor.



3. ŠATSAMPATI – šest blaga

Šest blaga gjana joge su:

Šam – povlačenje čula i uma

Dam – kontrola čula i uma, uzdržavanje od negativnih dela poput nasilja, krađe, laganja, negativnog mišljenja

Titikša – nepokolebljivost, disciplina, sposobnost da izdržimo i savladamo sve poteškoće

Uparati – biti iznad problema, iznad slave i iznad poniženja

Šrada – poverenje i vera u svete spise i reči učitelja

Samadan – usmerenost i svest o cilju; šta god da se dogodi treba da ostanemo usmereni isključivo ka cilju.



4. MUMUKŠTVA – neprestano stremljenje Bogu

Mumukštva je žarka čežnja u srcu da spoznamo Boga i da se sjedinimo sa njim. Najviše i večno znanje je atma gjana, spoznaja istinskog jastva. Samospoznaja je iskustvo da nismo odvojeni od Boga, nego da smo jedno sa njim i sa svim što postoji. Granice našeg intelekta se rastaču i srce se ispunjava bezgraničnom, sveobuhvatnom ljubavlju. Postaje jasno da sve što činimo drugima činimo sebi samima. Najzad razumemo i sledimo univerzalnu zapovest ahimše – ne povredi! Na ovaj način put gjana joge je povezan sa načelima bhakti, karma i radža joge.