ISBN: Ostalo
Oblast: Alternativna medicina
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Akupunktura skalpa je nov metod čija istorija nije ispunila ni čitavu deceniju. Njena istorija počela je u bolnici Čišan u provenciji Sansi u severnoj Kini. Vezana je za ime doktora Ciao Šunfa, specijaliste za neurofiziologiju i tradicionalnu kinesku medicinu. Prvi put je sa uspehom primenjena septembra 1971 godine na pacijentu koji je imao slabost desne polovine tela uzrokovane promenama na krvnim sudovima mozga.

Iz bolnice Čišan metod akupunkture skalpa preneo se u druge zdravstvene ustanove provincije, a zatim i u bolnice drugih delova Kine da bi najzad prešao njene granice i, osvojivši najpre okolne zemlje, prešao na Zapad gradeći svoj glavni bastion Francuskoj.

U Jugoslaviji se primenjuje poslednjih godina, ali još uvek u ograničenom obimu. Naši lekari školovani u zemlji i inostranstvu obučavaju se na relativno kratkim kursevima usmerenim uglavnom ka korporalnoj akupunkturi. Sa skalp-akupunkturom upoznaju se letimično tokom nekoliko časova tako da ovo upoznavanje ostaje samo na grubo informativnom nivou. S obzirom na ograničen broj ustanova i pojedinaca koji primenjuju skalp-akupunkturu, mali broj lekara uspeva da produbi svoja znanja iz ove oblasti. Literatura je takođe oskudna, a na našem jeziku, koliko je meni poznato, uopšte je nema.

Knjigu sam podelio na tri poglavlja. U prvom delu sam pomenuo osnovne tehničke principe manipulisanja iglama i primenu ovih tehničkih detalja na skalp-akupunkturu. U drugom delu su opisane zone stimulacije odnosno prikazan način njihovog preciznnog određivanja. Treće poglavlje predstavlja izbor indikacija u kojima se primenjuje sklap-akupunktura. S tim u vezi pomenuo bih nešto što mi se čini dosta značajnim. Prvo, iako je u odnosu na druge oblike akupunkture skalp-akupunktura bliža zapadnim poimanjima medicine, ipak stalno treba imati na umu da je ona zasnovana na tradicijama kineske medicine, te da stoga izvesne zone sa njihovim lokacijama i indikacijama treba posmatrati upravo u kontekstu principa kineske tradicionalne medicine a ne u odnosu na nama dobro poznate anatomsko-fiziološke detalje.
Autor


Akupunktura je terapija navodnog otklanjanja bola i lečenja određenih bolesti uz pomoć tankih iglica koje se zabadaju pacijentu u precizno određene tačke.[1] Do sada, nisu poznati plauzibilni naučni izvori koji sugerišu na povoljnosti praktikovanja akupunkture. Razvila se u Kini pre oko 5000 godina. Reč akupunktura dolazi od latinskih reči acus (igla) i pungere (ubosti).

Terapija akupunkturom i moksibustijom u kineskoj tradicionalnoj medicini uvrštena je 2010. godine na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva.[2]

Akupunkturne tačke
Po kineskoj tradicionalnoj medicini, akupunkturne tačke su smeštene duž linija (meridijana) po kojima „či“ (vitalna energija) teče. Anatomskih ili histoloških dokaza takvih linija ili tačaka na telu čoveka nema[3][4][5] a neki savremeni akupunkturolozi primenjuju terapiju bez tradicionalnog pristupa[6][5]. Savremeni akupunkturolozi ih predstavljaju kao pretpostavke (ideje) koje su korisne u kliničkoj praksi.

Koža na akupunkturnim tačkama ima nešto manji električni otpor nego ostala površina kože. Delovanjem na ove tačke moguće ublažiti osećaj bola. Na stimulisanje nervnih završetaka koji se nalaze ispod površine kože naš organizam odgovara tako što luči povećanu količinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola kao što su endorfin i enkefalin, kao i nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kada se tome doda placebo efekat, onda učinak smanjenja bola (koji je subjektivan i podložan sugestiji) može da bude osetan, ali nažalost i kratkotrajan. Treba dodati da su danas poznati i znatno jednostavniji načini da se izazove kontrolisano lučenje endorfina.

U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje još i tako što snižava krvni pritisak, opušta mišiće, smanjuje osećaj uznemirenosti i, što bi trebalo da bude značajno, neki pokazatelji govore da pomaže u prevenciji i lečenju nekih srčanih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata, i ovde treba biti oprezan - lekar će pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo kakve terapije koja ga snižava i vodiće računa o stanju njegovog srca kao i o tome da doziranje prilagodi samom pacijentu