Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lepo ocuvano

STAZA GNOSTICKE SVETLOSTI - Emir Salihovic Izdavač: Esotheria,edicija zapadnog okultizma - 1994;




Gnosa (grčki: γνώσις gnosis - znanje, spoznaja, uvid) se najčešće upotrebljava da označi duhovno znanje prosvetljenog čoveka, koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom ili božanskom. U problemima teologije gnosis se odnosi na spoznaju dogmi i `objavljene istine` i predstavlja suprotnost pukom verovanju u crkvene autoritete.[1]

Od reči gnosa je nastao savremeni pojam gnosticizam koja označava mnoge od blisko-istočnih škola, koje su cvetale u prvim vekovima hrišćanstva, i tvrdile su da poseduju znanje o natprirodnom. Gnostici su tvrdili da neznanje, a ne greh, čoveka vodi patnji. Za gnostike, gnosa je bila prvenstveno stvar samospoznaje, bez čega čoveka pokreću impulsi koje ne razume.[2] Oni tragaju za unutrašnjom samospoznajom kao ključem za razumevanje opštih istina — »ko smo, odakle smo došli, kuda idemo«.[2] Cilj samospoznaje je bio prosvetljenje, spoznaja Boga putem svesti božanske iskre u sebi.[1]

Ortodoksno kršćanstvo nije odbacivalo svaki govor o gnozi. Irenej govori o »istinskoj gnozi«, a Klement Aleksandrijski o »pravom gnostiku«, sve to u polemici protiv gnosticizma.[3]




Gnosticizam ezoterija okultizam mistika misticizam