Oblast: Ezoterija
Autor: Strani

Autor:: Vladimir Megre
Žanrovi:: Ezoterija
Izdavač:: Zvoneći kedri Srbije
Broj strana: 206
Pismo: Ćirilica
Format: 21 cm

…Ličio je na Anastasiju, možda, malčice na mene, ali se to ne može odmah ustanoviti...

- Zdravlja svetlim mislima tvojim, moj tata.

- Da, i tebi, svakako, zdravlja – odgovorih.

- Oprosti mi, tata.

- Šta da ti oprostim?

- Što sam prekinuo razmišljanja tvoja važna. Isprva sam podalje od tebe stajao, ne ometajući te, a onda sam da priđem i budem pored tebe poželeo...

- Pa, kako idu poslovi tvoji?

… Po njegovom pogledu se osećalo: napreže se ne znajući kako da odgovori na moje prosto pitanje. Potom ipak progovori:

- Ja, tata, ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje. Ne znam, kako idu poslovi. Ovde, tata, život ide. On je lep – život.

…- Uvek sa radošću slušam, kada mama govori. I deke kada govore, meni je zanimljivo da ih slušam. I ja njima pričam, a oni me slušaju. A mama Anastasija smatra da previše pričam, da moram više da razmišljam, tako kaže mama Anastasija. Ali, ja hitro mislim i želim da govorim na razne načine.

- Kako to, na razne načine?

- Kao deke, reči da raspoređujem jednu za drugom, kao mama, kao ti, tata.

…- Mama mi je pokazala. Tvojim rečima kada mama počinje da govori, meni vrlo zanimljivo biva.

…- A ko bi želeo da budeš?

On iznova nije razumeo to najobičnije pitanje, koje ne jednom odrasli postavljaju deci, te odgovori posle kraće pauze:

- Ali, ja već jesam, tata...

…- Da. Tebi je teško. Mama želi da ti lakše bude. Da predahneš u ljudskim uslovima, ali ti odlaziš onamo gde vrlo teško žive mnogi ljudi. Zato odlaziš, da bi i tamo bilo dobro. Bilo mi je veoma tužno kada sam saznao da postoje ljudi koji nemaju svoju poljanicu, i da ih stalno plaše, terajući ih da žive ne onako kako bi sami želeli…

…- Mama Anastasija mi je pojasnila, kako si je ti jako zavoleo, ali Ljubav svoju nisi prepoznao. Ipak si, bez obzira na neprepoznatu Ljubav svoju, po povratku onamo gde teško žive ljudi, počeo da radiš onako kako te je molila mama... Osećali su: knjige ovakve ti pomaže da pišeš, još neprepoznata s tvoje strane, energija Ljubavi. I ja sam se rodio zato što si žarko želeo da me vidiš, a i Ljubav je želela. Ti si, tata, pisao knjige, zato što si svet dobar želeo da pripremiš do mog rođenja. Malčice nisi uspeo da ga pripremiš, kad sam se rodio. Zato što je svet velik jako. Mama Anastasija je rekla da dostojnim treba da budem i tebe i sveta. Treba da porastem i spoznam sve.

…Kada sam dolazio kod vas u tajgu, još si sasvim malen bio. Uvek sam želeo da te zagrlim, stegnem. Ali je Anastasija govorila: »Ne sme se čak ni milovanjima misao detetova prekidati. Misaoni proces detetov je – veoma važan proces«...

- A sada, tata, više ne želiš da me zagrliš?

- Želim, ali ne mogu, sve se u glavi nekako izmešalo od tih sistema vaspitanja.

- A, da li onda mogu ja to da učinim, da te zagrlim, tata? Jer, naše misli su sad iste.

- Ti? I ti takođe želiš da me zagrliš?

- Da, tata.

Koraknuo je ka meni. Spustio sam se na kolena i potom nekako lagano seo na zemlju. On me je jednom rukom čvrsto stegao oko vrata i privio glavicu na moje rame. Osetio sam otkucaje njegovog srca. A moje je počelo da lupa prvo ubrzano, pa onda na preskok. Otežano sam disao. Verovatno posle nekoliko sekundi ili minuta, srce, koje je udaralo na preskok, odjednom poče da ujednačava svoj ritam, kao da se usklađuje sa otkucajima drugog srca. Vrlo lako mi je postalo da dišem. Nastupilo je takvo stanje da… Poželeo sam da izgovorim ili vrisnem: »Kako je savršeno sve uokolo! Kako je prekrasan život čovekov! Hvala onome, ko je iznedrio ovaj svet!«