ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano.

Autor Čukovski, Nikolaj
Naslov Zapovednici fregata / Nikolaj Čukovski ; preveo Mihailo Stanojević ; redaktor Dubravka Jovanović ; [ilustracije Dragutin Nježić]
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Delta press : Prosveta, 1983 (Beograd : `Radiša Timotić`)
Drugi autori Stanojević, Mihailo (prevodilac) ; Jovanović, Dubravka (redaktor) ; Nježić, Dragutin (ilustrator)
Fizički opis 192 str. : ilustr. ; 21 cm
Zbirka Kadok : klasična dela omladinske književnosti
Napomene Prevod dela: Водители Фрегатов / Николај Корнеевич Чуковскиј
Tiraž 8000.

Zapovednici fregata Nikolaja Čukovskog, u originalu Водители фрегатов, jeste popularno-naučna i pustolovna knjiga o velikim pomorcima i istraživačima. Prvo izdanje pojavilo se 1941. godine, a delo je kasnije više puta dopunjavano i preštampavano. Čukovski u njoj pripoveda o velikim geografskim otkrićima i ljudima koji su tokom XVIII i početkom XIX veka širili evropska znanja o svetu. Među glavnim junacima su Vitus Bering, Džejms Kuk, Žan-Fransoa de Laperuz, Ivan Kruzenštern i Jurij Lisjanski. Autor njihove ekspedicije ne predstavlja kao suvoparni niz istorijskih činjenica, već kao uzbudljive priče o putovanjima kroz nepoznata mora, olujama, brodolomima, bolestima, sukobima i naučnim otkrićima. Posebnu pažnju posvećuje Kamčatskim ekspedicijama, istraživanju obala Australije i Novog Zelanda i prvoj ruskoj plovidbi oko sveta. Knjiga spaja istorijsku građu, biografiju i avanturističku prozu i prvenstveno je bila namenjena mlađim čitaocima, ali je pisana dovoljno dokumentarno i živopisno da bude zanimljiva i odraslima. Jedna od ranijih Čukovskijevih pripovesti o Kruzenšternu i Lisjanskom, objavljena još 1930. godine, kasnije je uključena u Zapovednike fregata.

Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 – Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar. Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (1925), „Krokodil“ (1916/17), „Mojdodir“ (1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog „niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903–1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906) i bio uhapšen zbog „vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja („Umetnost prevođenja“ 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom „Visoka umetnost“) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu). Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća „Dječija književnost“ 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž. Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.

MG78 (L)