Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Pre kupovine obavezno pogledati uslove prodaje!
Koričena. Žutilo.
Теофил Готје (фр. Theophile Gautier; Тарб, 30. август 1811 — Париз, 23. октобар 1872) је био француски писац из XIX века. По поетском стилу био је романтичар, али га је тешко сврстати само у ту категорију. Оснивач је теорије ларпурлартизма, припадао је кругу песника Парнасовске школе, а био је близак и идејама симболизма.
У младости се бавио сликарством[1], али се под утицајем Виктора Игоа определио за песништво. Као књижевник, поред поезије, бавио се и приповедаштвом, писао је путописе, фантастичне романе (Госпођица де Мопен) и приче. Био је још теоретичар уметности и новинар.
„ …Неко је негде рекао да књижевност и уметност утичу на морал. Ко год био, несумњиво је био велика будала. Било би то као да кажете да зелени грашак чини пролеће, док грашак расте јер је пролеће. … Ништа што је лепо није неопходно за живот. Могли бисте истребити цвеће и свет не би патио материјално; а ко би пожелео да нема цвећа? Радије бих се одрекао кромпира него ружа. … Не постоји ништа заиста лепо сем онога што никада не може бити од користи; све што је корисно је ружно, јер је израз неке потребе, а човекове потребе су неплемените и гадљиве као и његова јадна немоћна природа. Најкорисније место у кући је котлић за пуштање воде. ”
— Теофил Готје, Предговор романа Госпођица де Мопен