pregleda


MOSKOVSKI CIRKUS U PARIZU 1979. GODINA


Cena:
1.499 din
Stanje: Kolekcionarski primerak
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Plaćanje pre slanja (Ostalo)
Plaćanje pouzećem
Lično
Grad: Voždovac,
Beograd-Voždovac
Prodavac

mojeoko (504)

Pozitivne: 787

Negativne: 0

Svi predmeti prodavca

Kupindo zaštita

Detaljno stanje: Dobro
Posebni događaj: Ne

CIRQUE DE MOSCOU SUR GLACE
NA IME RADOMIRA RADOVICA m
Mozda se radi o ovoj osobi:

Broj 286-287

Preispitivanja

Nerasvetljena smrt sindikaliste

Anatomija jednog politickog zlocina: nestanak i smrt Radomira Radovica

Radomir Radovic (1951-1984) najtragicnija je zrtva politicko-policijskog obracuna sa Otvorenim univerzitetom (1976-1984). Mladi obrazovani gradjevinski tehnicar, zaposlen u RO `Hidrotehnika`, poceo je da dolazi na disidentske diskusione tribine (razgovore, druzenja, predavanja) negde otprilike 81/82. godine. Dolazio je povremeno, zavisno od zainteresovanosti za odredjene teme, slobodnog vremena i sl. Radomir je bio medju onim malobrojnim disidentima koji su se javno zalagali za stvaranje od drzave nezavisnog radnickog sindikata.

Hapsenje i `nestanak`

Dvadesetog aprila 1984. Radomir je, zajedno sa jos 27 ucesnika jednog sastanka Otvorenog univerziteta, uhapsen. Tog petka predavac je bio Milovan Djilas. Tema - `KPJ i nacionalno pitanje izmedju dva svetska rata`. Pri kraju predavanja u stan je banula veca grupa policajaca (izmedju 10 i 15), neuniformisanih i uniformisanih. Prisutnima je naredjeno da ustanu i stave ruke iza glave. Ispred zgrade su vec stajale `marice`. Ceo kvart je bio blokiran.
Sutradan (21. aprila) u stampi uz vesti o `ilegalnom sastanku`, `kontrarevolucionarnom delovanju`, `uspesnoj akciji snaga bezbednosti` sledi i informacija o sastanku Staneta Dolanca, tada sekretara Saveznog SUP-a (izmedju ostalog), sa visokim policijskim zvanicnicima u GSUP-u. Inace, vest da je kod uhapsenih prilikom pretresa stana nadjen `neprijateljski materijal` mogla se cuti te noci (preko radija) dok su pretresi jos trajali. Visesatni nocni pretresi (do zore) izvrseni su u stanovima kod, najmanje, 7-8 uhapsenih.
Radomir je bio medju desetak uhapsenih koji su pusteni iz pritvora sledeceg dana (subota). Izmedju ostalih, pusteni su tada i Milovan Djilas i njegov brat Akim. U Radomirovom stanu (tacnije, stanu njegove tetke Jelene Radovic) pretres nije vrsen. Radomir se nije zalio na postupanje policije. Jednom drugu, Zoranu Obrenovicu, tada mladom diplomiranom filozofu, ispricao je da ga je saslusavao Ranko Savic, da ga je on terao da gleda pravo ispred sebe u jednu tacku i da ga je pitao da li zna za slucaj samoubistva jednog zatvorenika u krusevackoj policiji. Prema Zoranovom kazivanju, Radomir je Savicu odgovorio pitanjem (parafraziram): Da li iko moze da poveruje policiji da je to bilo samoubistvo? Radomir i Zoran videli su se u nedelju. U nedelju uvece, oko 20h, dvojica inspektora DB-a odvela su Radomira iz njegovog stana na saslusanje. Radomiru i njegovoj tetki predstavili su se kao inspektori Mirosavljevic i Petrovic (imena nisu rekli). Iz prostorija SDB-a u Kneza Milosa pusten je oko ponoci. Samo je kratko popricao sa tetkom, nije se zalio. Sutradan (ponedeljak, 23. april) otisao je na posao. Popodne je izasao da se vidi sa devojkom. Rastali su se oko 19h.
U utorak (24. april) pustena je iz pritvora i poslednja `grupa` uhapsenih 20. aprila (njih 7-8 otprilike). Drzani su, dakle, duze od 72 zakonom dozvoljena casa. Po nepisanom, obicajnom pravu tajnih policija pritvor se racuna ne od trenutka kad nekoga stvarno lise slobode vec od momenta kad ga neko negde zavede. Poslednji su pusteni Miodrag Milic i Dragomir Olujic. Resenje o pustanju iz pritvora doneo je istrazni sudija Svetislav Stevovic, koji je sudio u mnogim politickim procesima, izmedju ostalog vodio istragu i protiv `trockisticke trojke` 1972. godine (Milan Nikolic, Pavlusko Imsirovic i Jelka Kljajic). Tog dana `sabirali` su se utisci - kako je bilo, gde je ko bio (veci deo uhapsenih iz GSUP-a je odveden u CZ) itd. Koliko se secam, tog dana tetka Jelena se javila Pavlusku. Bila je uzasno zabrinuta. Niko joj ne zna reci gde je Radomir. Nije bio na poslu, ni kod devojke... Zvala je (ili posetila) Radomirove prijatelje, poznanike, one za koje je cula da su i oni bili hapseni. Tog ili sledeceg dana upoznala sam Radomirovu tetku. Jelena je bila radnica, kafe-kuvarica u `Novom domu`, Radomira je, posle tragicne smrti njegovih roditelja, ona podizala, skolovala... Od njene dobrote i pozrtvovanosti veca je bila samo njena nesreca.
U potrazi za Radomirom, Jelena obilazi sve SUP-ove. Zvanicno prijavljuje njegov nestanak. Angazuje, po Pavluskovoj i mojoj preporuci, i poznatog beogradskog advokata Vitu Knezevica. Uverena je, kao i Radomirovi prijatelji i poznanici, da je on, nakon rastanka sa devojkom, ponovo uhapsen. Svakim danom zabrinutost raste. Saznajemo (mi - pogodjeni i zainteresovani) da su neki od uhapsenih (njih petoro) bili i fizicki maltretirani. Jedan mladic je cak tucen po tabanima. Drugi je saslusavan 15 sati neprekidno. Neki su nakon pustanja ponovo privodjeni. U medijima muk o Radomirovom nestanku. Najvisim partijskim i drzavnim organima, ukljucujuci i skupstinske komisije za nadzor rada organa SUP-a, obracaju se pismom 30. aprila Radomirova tetka i ujak. U tom pismu oni sazeto iznose sled dogadjaja i kazu `da ne vide ko bi drugi mogao biti odgovoran za Radomirov nestanak sem organa SUP-a` i traze da im se pomogne u `rasvetljavanju ovog slucaja`.

Smrt i vestacenje

Tridesetog aprila, u kasnim popodnevnim casovima, tetka Jelena u svojoj kucici u selu Orasac (u blizini Obrenovca) pronalazi Radomira mrtvog. Kucica je bila zatvorena iznutra, ali rezom sa kukicom (a ne bravom), koju je sasvim lako i spolja otvoriti i zatvoriti. Radomirovo telo bilo je jos ukoceno. Jelena je videla samo glavu. Les je bio na kaucu, u vreci za spavanje. Odeca pedantno slozena preko stolice. Ispod stolice potpecene cipele, sto je tipicno za pritvorenike (posto su primorani da duze borave u prostoru u kojem pri ruci nemaju papuce). U kucici su, inace, postojale papuce. U njoj nije bilo ni hrane, ni vode. Ni WC-a. Nije bilo ni pribora za brijanje. Uvidjaj je obavljen, les odnesen u Institut za sudsku medicinu. Prostorija u kojoj je les nadjen je fotografisana. Obdukcija je, kako stoji u Obdukcionom zapisniku, obavljena 2. maja, dakle neradnog dana. Advokat V. Knezevic i J. Radovic pojavili su se u Institutu ujutru, prvog radnog dana (3. maja) i tada im je receno da je obdukcija vec obavljena. Po zakonu, advokat i najblizi srodnici imaju pravo da prisustvuju obdukciji, kao i svim drugim istraznim radnjama. Nije im dozvoljeno ni da vide les. Otisci sa predmeta u kucici nisu uzeti.
Radomir je sahranjen 4. maja 1984. Tog dana - povodom 4. godisnjice smrti J. Broza - sirene su se oglasavale u 15.05h, saobracaj je zaustavljen... Na sahrani je bilo i vise od stotinak disidenata. Bilo je mnogo i Radomirovih kolega sa posla, drugova iz planinarskog udruzenja `Radnicki`...
Prvo zvanicno saopstenje o Radomirovoj smrti dao je 10. maja Obren Djordjevic, podsekretar Republickog SUP-a, preciznije nacelnik SDB Srbije. U tom saopstenju se kaze da je `obdukcijom utvrdjeno da na telu nema tragova nasilja i da je smrt nastupila kao posledica uzimanja prevelike kolicine sedativa`. U pismu NIN-u, povodom clanka novinara S. Niksica `Izmedju milicije i peticije` (s nadnaslovom `Slucaj Radomira Radovica` i podnaslovom `Kako je smrt jednog mladica pretvorena u politicki slucaj, svetsku senzaciju i upotrebljena za gromoglasnu kampanju u prilog `ugrozenih ljudskih sloboda` u Jugoslaviji` - NIN 1742 od 20. maja 1984), advokat V. Knezevic kategoricki demantuje tvrdnju O. Djordjevica. Izvestaj o obdukciji, sto je advokat proverio kod direktora Instituta za sudsku medicinu, nije tada (10. maja) jos bio zavrsen. `Taj izvestaj zavrsen je i poslat istraznom sudiji` - pise advokat u pismu poslatom NIN-u 21. maja - `tek 18. maja o. g.`. I pre pomenutog zvanicnog saopstenja tadasnjeg prvog coveka SDB-a Srbije ja sam cula (i ne samo ja) da je to isto tvrdio i Ranko Savic, u to vreme visoki funkcioner Republickog SDB-a. R. Savic je to saopstio jednoj osobi privedenoj na informativni razgovor (inace i hapsenoj 20. aprila).
Posle vise od 10 dana, nakon preko medija saopstene izjave O. Djordjevica, J. Radovic i njen advokat dobijaju OBDUKCIONI ZAPISNIK sa IZVESTAJEM Instituta za sudsku medicinu (datum na Izvestaju 14. 05. 1984). U tom prvom sudsko-medicinskom dokumentu kao zakljucak stoji: `Na osnovu obdukcionog nalaza, mikroskopskog pregleda i hemijske toksikoloske analize, smrt je nasilna i nastupila je usled trovanja `fenitrotionom 50 EC` - preparatom iz grupe organo-fosfornih insekticida`. U potpisu su dr Pejakovic i dr Veljkovic. Nema svojerucnog potpisa dr N. Udilovic, cije ime je takodje navedeno (otkucano) na prvoj strani obdukcionog zapisnika (pored njega pise - pom. obduc.). Drugi deo ovog dokumenta, koji se zove Izvestaj, potpisao je dr Dusan Milenkovic, specijalista za toksikolosku hemiju. U njemu, izmedju ostalog, pise: `Istrazivanje drugih otrovnih jedinjenja dalo je negativne rezultate`. Ne pise kojih. U prvom delu dokumenta (Obdukcioni zapisnik) kao datum smrti naveden je 30. 04. 1984. Dakle, onaj isti dan kada je Jelena Radovic pronasla les svog bratanca. Sa njom je tada bio jedan sused iz Orasca, ucitelj u tom selu, sa kojim se Radomir druzio i kome se uvek javljao kada bi dolazio u kucicu u Orascu. Orasac je malo selo gde se svi medjusobno poznaju. Gde je bio Radomir Radovic izmedju 23. i 30. aprila? - pitanje je koje su Jelena, advokat i Radomirovi prijatelji bezbroj puta postavljali i upucivali nadleznim drzavnim organima. U obdukcionom zapisniku pise da su `brkovi i brada crni, dugi do 2mm`. To je konstatovano na dan obdukcije (2. maj). Radomir je, dakle, negde brijan ili se brijao. Gde? - u kucici nije bilo pribora za brijanje. U obdukcionom zapisniku nalaze se i dve recenice, koje upadaju u oci i medicinskom laiku. Prva je: `U desnoj polovini baze jezika nalazi se supljina velicine lesnika (istakla J. I.), ispunjena gustim sluzavim sadrzajem mutnozuckaste boje, glatkih belicastih zidova`. Druga je: `Na unutrasnjoj strani desne podlaktice, u gornjoj polovini nalazi se belicast, povrsinast oziljak velicine manjeg zrna pasulja`.


Predmet: 18845621