PŠENICA


Cena:
333 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 130 din
Plaćanje: Plaćanje pre slanja
Lično
Grad: Beograd-Voždovac,
Beograd-Voždovac
Prodavac

dulevozd (3628)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer ima više od 2.000 ocena od kupaca.

Pozitivne: 6549

Negativne: 0

Svi predmeti prodavca

Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski

ZADRUŽNA KNJIGA - 1965 - 427 STRANA.
NA PREDLISTU SE NALAZI POTPIS BIVŠEG VLASNIKA,

Knjiga PŠENICA predstavlja naše prvo obimnije i kompletno delo o ovoj kulturi. S obzirom na to da je pšenica, pored kukuruza, naša najvažnija poljoprivredna kultura, za ovakvom knjigom, odnosno našom prvom monografijom o pšenici, odavno se osećala velika potreba. To je i razumljivo kad se zna da je pšenica od neocenjivog značaja ne samo za poljoprivredu već i za celokupnu privredu Jugoslavije. Otuda i unapređenje njene proizvodnje spada u ključne zadatke naše proizvodne politike.
Polazeći od toga da izvršenju tako značajnog zadatka može u velikoj meri da doprinese i jedno kompletno delo o ovoj kulturi, »Zadružna knjiga« je za pisanje ove knjige angažovala. 19 naših poznatih stručnjaka-specijalista, koji već godinama rade na problemima unapređenja proizvodnje pšenice.
Celokupna materija o pšenici izložena je u 19 poglavlja, koja čine jednu zaokruženu celinu, i to:
1 — Značaj, poreklo i stanje proizvodnje pšenice, 2— Morfologija i fiziologija pšenice,3 — Genetika pšenice, 4 — Selekcija pšenice, 5 — Sortiment-sorte pšenice, 6 — Semenarstvo pšenice, 7 — Prirodni uslovi za proizvodnju pšenice, 8 — Organizacija rada u proizvodnji pšenice, 9 — Mašine za mehanizovanje proizvodnje pšenice, 10 — Ekonomika proizovdnje pšenice, 11 — Plodored i đubrenje za pšenicu, 12 — Obrada zemIjišta za pšenicu, 13 — Setva i nega pšenice, 14 — Navodnjavanje pšenice i suzbijanje korova, 15 — Bolesti pšenice, 16 — Štetočine pšenice, 17 — Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje pšenice, 18 — Hemijski sastav, kvalitet i iskorišćavanje pšenice i 19 — Standardi, norme i propisi za pšenicu u prometu.
Kao što se iz koncepcije dela i sistematizacije materije vidi, knjiga svestrano obuhvata i obrađuje problematiku proizvodnje ove kulture. Posebno je značajno to što su pored upoznavanja sa kulturom pšenice> uslovima za proizvodnju i agrotehnikom skoro u podjednakoj meri obrađena i pitanja aenetike, selekcije, sortimenta i semenarstva, kao i pitanja orgamzacije rada i ekonomike proizvodnje, što nije bio slučaj u dosadašnjim publikacijama o pšenici. Ništa manjeg značaja nisu i poglavlje u kome se obrađuje hemijski sastav, ispitivanje kvaliteta i iskorišćavanje pšenice. Na kraju knjige dati su i standardi, norme i propisi za pšenicu u prometu. Sve to doprinosi izuzetnoj vrednosti ove knjige.
Pošto su važnija poglavlja knjige srazmerno ujednačena, ona će u podjednakoj meri poslužiti svim korisnicima. Nije suvišno naglasiti da su autori pri obradi materije imali u vidu i specifičnost pojedinih područja proizvodnje, što znači da knjigu mogu koristiti stručnjaci iz cele naše zemlje. Verujemo da će ovakav način obrade materije naići na odobravanje većine stručnjaka, bez obzira na izvesnu stilsku neujednačenost, koja se nije mogla izbeći pri ovakvom načinu rada Svesni smo da, i pored, veoma savesnog rada autora i izdavača, knjiga nije bez izvesnih nedostataka i zbog toga ćemo biti zahvalni svakom korisniku koji nas bude upozorio na ono što joj nedostaje i ukazao na potrebne korekcije koje bi bile nužne u sledećem izdanju.
Knjiga je prvenstveno namenjena stručnjacima i drugom kadru koji rade na unapređenju proizvodnje pšenice, ali po sadržini ona može dobro poslužiti i onima koji se tek osposobljavaju i usavršavaju na poljoprivrednim fakultetima, visokim i srednjim poljoprivrednim školama i u drugim institucijama




Jedna od najvažnijih njivskih biljaka, koju čovek još iz drevnog vremena neprekidno, pa i danas, najviše gaji jeste p š e n i c a. Ovo je sasvim razumljivo, jer od njenog zrna on dobiva osnovnu i najvažniju hranu za svoj opstanak — hleb. Verovatno je da će pšenica zbog ove svoje namene i u dalekoj budućnosti zadržati važnost koju je do danas imala. Okolnost da se od njenog zrna dobiva hleb doprinela je ne samo da se gajenje pšenice proširi u ogromnim razmerama, pa čak i tamo gde prirodni uslovi za njeno uspevanje nisu bili najpovoljniji, već i da se proizvodnja unapredi. Usled ovoga pšenica se u kulturi susreće u celom svetu, i po veličini površine na kojoj se gaji ona među njivskim usevima stoji na prvom mestu. Može se slobodno reći da nema krajeva ili oblasti na Zemlji, izuzev polarnih predela, u kojima se ova biljka u manjim ili većim razmerama ne gaji. Tendencija u širenju kulture pšenice posmatrane sa svetskog gledišta i danas postoji; površine pod ovom biljkom iz godine u godinu sve se više povećavaju.
PRIVKEDNO-EKONOMSKI I AGROTEHNIČKI ZNAČAJ
Privredno-ekonomski značaj
Pšenica je najvažnije hlebno žito. Od njenog brašna dobiva se po kvalitetu najbolji hleb — hleb u pravom smislu reči. Ovo dolazi s jedne strane od hemijskog sastava njenog zrna, a s druge strane od osobina njenih belančevina, koje čine lepak, čija je uloga pri mešenju hleba od izvanrednog značaja. Pored hleba, od pšeničnog brašna izrađuju se još mnoge druge vrste peciva (keks, grizine) kao i testenine — makarone, špageti, vermičele itd. Ovi se proizvodi danas izrađuju u posebnim preduzećima, industrijskog karaktera. Posebnim mlevenjem dobiva se proizvod značajan za ishranu ljudi, a naročito dece griz.
Za ishranu stoke pšenica se upotrebljava i kao koncentrovana i kao kabasta hrana. Od pšenice, kao koncentrovana hrana, najčešće se upotrebljavaju otpaci koji se dobivaju prilikom mlevenja njenog zrna — mekinje, mada se za ovu svrhu mogu upotrebiti i cela zrna, kao i od ostalih žita, ali se to ređe čini. Mekinje predstavljaju odiličnu hranu, podesnu za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito onih koje se muzu. Kao kabasta stočna hrana od ove biljke upotrebljavaju se slama i pleva, ali zbog svoje grube građe ova dva proizvoda, a naročito slama, nemaju veliki značaj u ovom pogledu Stoga se pretežno upotrebljavaju za prostirku.
U industriji se pšenično zrno upotrebljava za proizvodnju raznih vrsta brašna i griza. Pri složenom mlevenju izdvajaju se iz zrna klice, koje služe za dobivanje ulja. Pored ovih proizvoda, koji su najvažniji, od pšenice se mogu dobiti još neki proizvodi — skrob i dr.
Zbog mnogostruke upotrebe, a naročito zbog velike važnosti za ishranu Ijudi, kultura i proizvodnja pšenice uticali su u velikoj meri na razvoj privrede uopšte, a naročito na razvoj trgovine, saobraćaja, mlinske i još nekih industrija. Njen veliki značaj za ishranu ljudi učinio je da ona postane jedan od najvažnijih predmeta trgovinske razmene, i to u svetskim razmerama. Pšenica je doprinela da se u velikom stepenu razvije kako lokalni tako i međunarodni saobraćaj. Podizanju mnogobrojnih železničkih pruga, građenju velikog broja brodova, železničkih vagona, lokomotiva, kamiona i drugih prevoznih objekata u znatnoj meri doprinela je trgovina pšenicom. Današnii stepen razvoja koji je dostigla mlinska industrija može se uglavnom pripisati pšenici, odnosno njenoj upotrebi za ishranu ljudi. Pšenica je u znatnoj meri doprinela i razvoju drugih industrija: industrije testenina, keksa i uopšte pekarske industrije, industrije ulja, skroba i dr.
Agrotehnički značaj
Pšenica ima i dosta veliki agrotehnički značaj. Zbog velike rasprostranjenosti u kulturi predstavlja važnu komponentu u savremenim plodoredima; posle nje, a naročito posle ranostasnih sorta, mogu se uspešno gajiti postrni usevi. U plodoredima sa okopavinama ona predstavlja važan usev za održavanje strukture zemljišta. U intenzivnoj proizvodnji pri gajenju pšenice primenjuje se duboka obrada i jako đubrenje, što se povoljno odražava na plodnost zemljišta, te se od useva koji se gaje u rotaciji ili plodosmeni sa pšenicom dobivaju veći i sigurniji prinosi i kvalitativno bolji plodovi.
Najzad se ovde ističe da je savremena proizvodnja pšenice u potpunosti mehanizovana. Stoga se pri njenom gajenju postiže velika čista dobit po jedinici površine, što nije slučaj sa mnogim drugim njivskim biljkama.
Iz svega rečenog o pšenici može se bez ograničenja zaključiti da je ona biljka kojoj je među drugim biljkama, a naročito među žitima, sa izuzetkom u izvesnoj meri kukuruza, teško naći takmaca Zbog toga je ona biljka od veoma velikog privredno-ekonomskog i agrotehničkog značaja.

LIČNO PREUZIMANJE NA VOŽDOVCU, NA MOJOJ ADRESI!!!
LIČNO PREUZIMANJE NA VOŽDOVCU, NA MOJOJ ADRESI!!!
LIČNO PREUZIMANJE NA VOŽDOVCU, NA MOJOJ ADRESI!!!

http://www.limundo.com/Clan/dulevozd/SpisakAukcija

LIČNO PREUZIMANJE NA VOŽDOVCU!!!

NAKON ZAVRŠENE AUKCIJE, UPLATU ZA KNJIGE MOŽETE DA IZVRŠITE NA RAČUN 160-5100101485814-37 KOD BANKE INTESA.

NAKON TOGA KNJIGE ŠALJEM POŠTOM KAO PREPORUČENU TISKOVINU.

POŠTARINA JE ISKAZANA ZA PREPORUČENU TISKOVINU.

Predmet: 13913929