Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-86813-01-5
Autor: Domaći
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski

„Najsrećniji je onaj ĉovek koji je uĉinio srećnim najviše drugih ljudi“
Didro
Kapitalno delo POMIRITI SE SA SOBOM,DRAGIŠA MILOVANOVIĆ koja daje odgovore na pitanja: Ko sam? Gde sam? Kuda idem?
Plodan je spoj bogatog životnog iskustva,neumornog istraživanja raznorodnih tema I domena ljudskog života I duboke težnje za saznanjem Istine koja je skrivena ispod površine stvari.
U njoj ćete naći I mnogo praktičnih saveta kako da shvatite I razrešite prividne protivrečnosti svakodnevnog života,kako da steknete dublje uvide u funkcionisanje svoje psihe,kako da steknete više mira I radosti u životu.
Sve je ovo protkano I potkrepljeno stvarnim pričama iz života autora I njegove porodice,prijatelja,poznanika, suseda, što ovom delu daje I posebnu pripovedačku draž.
Literatura za one koji veruju u sebe,u snagu promene,u mogućnost boljeg i srećnijeg života.Ako želite da saznate mnogo više o duši i skrivenim prirodnim zakonima koji deluju u čoveku ovo je pravi izbor za vas. Fenomenalna knjiga koja je većini ljudi koji su je pročitali promenila život iz korena. Ako se odlučite da je kupite I da je pročitate,budite sigurni da će I Vama promeniti život. 442 strana.Izdavač „Goja“, 2007 god.Tvrd povez; 20cm;Treće dopunjeno izdanje.
Na koricama piše da je drugo dopunjeno izdanje,ali to je bila greška u štampi.
ISBN 978-86-86813-01-5

Zaista vredno delo koje treba pročitati.
Dragiša Milovanović rođen je u Požarevcu. Veći broj godina proveo je u Austriji kao jedan od vodećih menadžera svetski poznate kompanije, kasnije rukovodeći i sopstvenom uspešnom internacionalnom organizacijom. Poslednjih godina živi u svojoj zemlji, posvetivši se proizvodnji „Vitaplex programa zdrave ishrane` i baveći se markentingom pomaže trgovcima da unaprede posao.
Objavio je knjige: „Put u uspešnu trgovinu` „Odlazak u svet` „Put u zdravu ishranu`, „Pomiriti se sa sobom` „Biti ili ne biti vegetarijanac`, „Demokratske skice` „Budućnost Srbije` „Zdrava ishrana za početnike` I i II deo, „Uspešna trgovina` i „Setva i žetva`. On je pisac,uspešan biznismen sa internacionalnom reputacijom, ugledan gradjanin i produhovljen čovek koji mirno živi u svom rodnom Požarevcu.Čovek koji je do sada u svom sedam decenija dugom životu prošao put od multimilionera do skromnog duhovnog čoveka ,isključivo svojim odlukama.Njegova supruga Sandra F.Milovanović je napisala knjige „Mlin naš nasušni“, „Serbian e-mail“.

VAŽNO OBAVEŠTENJE!!!
POGLEDAJTE VELIKI IZBOR RETKIH I VRLO KORISNIH KNJIGA I ČASOPISA O ZDRAVLJU, ZDRAVIJOJ ISHRANI I ZDRAVIJEM NAČINU ŽIVLJENJA KOJE PRODAJEM
MOLIM DA OBAVEZNO POGLEDATE MOJU PONUDU KNJIGA, JER VERUJEM DA KUPOVINOM I ČITANJEM KNJIGA KOJE NUDIM MOŽETE POBOLJŠATI SVOJE ZDRAVLJE, A MNOGIMA ĆE VEROVATNO SPASITI I ŽIVOT!
KNJIGE SE INAČE PRODAJU PO VRLO POVOLJNIM CENAMA !!!
MOLIM VAS PROČITAJTE OBAVEZNO USLOVE PRODAJE KOJI SE NALAZE POSLE TEKSTA O KNJIZI,KAKO BI IZBEGLI SVE MOGUĆE NESPORAZUME!
MOLIM DA ME ISKLJUČIVO KONTAKTIRATE PORUKAMA PREKO LIMUNDA ILI KUPINDA, KAKO BI OSTAO PISANI TRAG O NASEM DOGOVORU, ČIME ĆEMO IZBEĆI SVE MOGUCE NESPORAZUME!!!
MOJU PONUDU MOŽETA POGLEDATI:
NA LIMUNDU:
http://www.limundo.com/Clan/kizabgdr/SpisakAukcija
NA KUPINDU KUPITE ODMAH BEZ ČEKANJA I LICITACIJE:
http://www.kupindo.com/Clan/kizabgdr/SpisakPredmeta

ODLOMAK IZ KNJIGE:

ŽIVOTNI STANDARD
Blagostanje najbolje otkriva porok,
ali nevolja najbolje otkriva vrlinu.
(Bekon, engleski filozof)
Ako samo malo bolje posmatramo svet u kome smo. zapazićemo ljude koji se svim silama upinju i trude, zalažu i puno toga čine za svoj životni standard. Ovo važi i za one koji imaju mnogo, za one koji imaju dovoljno, kao i za one koji ne poseduju ništa.
Malo je onih koji su unapred odredili granicu svojih želja.
Postići što viši životni standard, imati što više, smisao je i razlog življenja većine ljudskih bića.
Viši životni standard znači veće blagostanje, a što je blagostanje veće i osećaj sreće je veći. Tako razmišlja i veruje najveći broj ljudi.
Borba za životni standard je ljudska svakodnevnica. U toj borbi učestvuju svi, oni na vrhu, oni koji imaju dovoljno i oni koji su na samom dnu.
Današnja svetska populacija se u celini može podeliti u dve grupe: na one koji imaju više nego što je potrebno i na one koji nemaju ništa. Pod imati više nego što je potrebno podrazumeva se posedovanje više materijalnih dobara, više od onog što je neophodno da život protiče u redu i miru. Pod nemati ništa, misli se na najnužnije potrebe da bi jedno ljudsko biće moglo da opstane u životu. Takva je naša životna stvarnost. Jedni, na primer, višak svoje hrane bacaju u kante za otpatke, drugi se iz tih istih kanti prehranjuju.
I kod jednih i kod drugih predstava o životnom standardu biće drugačija. Oni koji imaju dosta, želeće još više. Za one koji preživljavaju, životni standard je dovoljno dobar ako se preživi do daljnjeg
Te dve krajnje životne situacije, koje nisu hipotetičke, pokazuju kako je vrednovanje životnog standarda relativan pojam.
Nijedan pojam u stvarnosti ne može da postoji i kao relativna i kao apsolutna vrednost.
Za mnogo ljudi je visok životni standard i jedini razlog zašto se isplati živeti. Za puno njih je to i apsolutna vrednost. Da nema takvih shvatanja, ne bi ni postojao kriminal. Onaj koji je osuđen na dugogodišnju robiju, jer je hteo da na svoj način poveća svoj životni standard, ubrzo shvati da je vrednovanje životnog standarda relativan pojam. Zatvorenik u samici sigurno ne sanjari o boravku u luksuznom hotelu. Za njega je trenutno najveći životni standard povratak u zajedničku sobu. Primera relativnosti životnog standarda je bezbroj.
Iako je čoveku jasno da su vrednosti materijalnog sveta prolazne, on je spreman da od lične predstave životnog standarda načini apsolutnu vrednost: da za to živi, da se za to bori. pa i da za to umre.
Pravilna preraspodela materijalnih dobara nikada nije postojala, niti će postojati dok postoji ustrojstvo ljudskog društva kakvo je ono danas.
Ovog trenutka na Zemlji živi oko dvanaest hiljada onih koji imaju više novca nego ostalih šest milijardi ljudi zajedno! Na Zemlji takodje ima i nekoliko miliona takvih, koji u pravom smislu reći ne znaju šta će sa viškom svoga novca.
Na našoj planeti živi i oko dve milijarde ljudi koji bukvalno ne znaju da li će sutra imati šta da jedu.
I pored takvih suprotnosti, za ljudsko društvo nije najveći problem ko ima više. a ko manje već način na koji se ostvaruju želje.
Nesporazumi medu ljudima potiču od procene svakog pojedinca koliko on želi da ima štо važi i za bogate i za siromašne. Malo je onih koji su odredili granicu svojih želja. Želja da se ima više radja novu želju, ova novu...
Malo njih će i znati da odgovori na pitanje koliko im je zaista dovoljno. Ali će zato većina znati šta žele da imaju, pohlepa podstiče želje. Nove želje stvaraju još veću pohlepu. I tako unedogled.
POTREBA
Čovek često smatra najpotrebnijim
ono najnepotrebnije.
(Ojerbah, nemački filozof)
Otkriće električne energije otvorilo je put industrijskom zamahu. Euforično se prihvataju izumi koji ubrzo postaju serijski proizvodi.
Čovek je stvorio novo društvo - potrošačko. Industrija svakodnevno nudi svoje nove proizvode, sve izazovnije, koji se predstavljaju kao dobitak koji će kupcu olakšati život i učiniti ga lepšim, pa i srećnijim.
Takva materijalna stvarnost napravila je od velikog broja ljudi zavisnike od tehničkih inovacija. Standard nije više samo udoban i bezbedan život, već su to uređaji i mašine. Što se više takvih predmeta poseduje, utoliko je život sadržajniji, veruju savremeni potrošači.
U poslednjih nekoliko decenija i pored `darova moderne tehnologije`, čoveka sve snalaze nove bolesti, duhovno siromaštvo, ekološki problemi, osećanja otudjenosti, nesigurnost, strah od budućnosti...
Jedan od najvećih savremenih problema, koga većina nije svesna, jeste potpuni gubitak lične slobode urbanog ljudskog bića.
Čovek je izabrao svoju protivrečnost. Umesto da živi što slobodnije od bilo čega materijalnog, jer je to zahtev njegove evolucije, on je sebe pretvorio u roba svog životnog standarda.
Shvatanje savremenog životnog standarda nameće i posedovanje sve više uređaja i mašina. Da bi se imali takvi proizvodi, kao i sve ono novo što se pojavljuje, potreban je novac, do koga većina dolazi mukotrpnim radom i uglavnom zaduživanjem.
Novac je potreban i da bi se takvo značenje životnog standarda održalo u funkciji, jer sve ima svoj vek trajanja.
Ako se bez strasti razmisli, vrlo se brzo shvati da život protiče u neprestanom grču da bi se zaradilo i moglo da se poseduje to što nam nameće tržište. Takva stvarnost je prihvaćena kao nešto normalno. Ali, u takvoj stvarnosti postoji i jedan paradoks, umesto da život učine sadržajnijim. savremeni proizvodi, prihvaćeni kao najvažniji deo životnog standarda, svog korisnika pretvaraju u zavisnika i roba koji za njih mora da radi i da zbog njili praktično postoji.
Ovakva stvarnost nije spontani proizvod ljudske evolucije, nego je prihvaćena iluzija da takav standard život čini lepšim i srećnijim. Stvarna činjenica je kratkotrajno zadovoljstvo takvog posedovanja, a i diskutabilna neophodnost takvog životnog standarda. Dokaz za ovakvu tvrdnju lako će se naći ako u sopstvenom domaćinstvu načinimo popis onih stvari i predmeta koji su nam život učinili stvarno sadržajnijim i koji su omogućili dugotrajni osećaj sreće; i bez kojih se zaista ne bi moglo.
Stalna trka za zaradom zbog novih i sve većih želja otuđila jc čoveka od drugih ljudi, a i od sebe samog, naime, udaljila je čoveka od pravih životnih vrednosti. Vezanost za materijalno izrodilo je kod ljudi i osećanja zavisti, ljubomore, besa. očaja, mržnje...
Samoubistva. depresije, neuroze, droga, sredstva za umirenje, alkoholizam, zapravo su pokušaj bega ne malog dela čovečanstva iz ovakve ljudske stvarnosti.